Лајлина Песма
Лајла Јутрос прошетах стазом, Тамо оном истом Поред које је Лајла цвеће Плаве и беле боје брала. Наишао је један дека Од можда својих седамдесет лета, Па када Лајла једну стебљику није узбрала Он стабљику преломи и цео букет Лајли удели. Мајка је чекала Лајлу на прагу, Бринула за њену поломљену руку Али се обрадовала Када јој је Лајла из друге руке Букет цвећа дала. „Мама ово ми цвеће поред стазе Неки непознати деда узбра, И удели га мени, а ја га ево поклањам теби.“ Јутрос је већ увело цвеће Што га је Лајла брала, Опет ће она стазом да шеће, И биће тужна што јој онај дека Ако наиђе, неће моћи да узбере цвеће. Али доћи ће пролеће И опет процевтаће цвеће Жуто, црвено, плаво и бело, А дека стари ако и он презими, Доћи ће да прошета и Лалји цвеће Поново ће да узбере удели. Како је настала Лајла Јутро је свеже, јесење, лишће опада са грана, кроз дрвеће тих ветар своју песму испреда. Јадан за другим листићи одозго падају и покривају...