GRADINA

  Зашто је Михаило Пупин Готовио Дрва код Фармера? Кроз одговор пријатељу на његову опаску, да док је био студент није плаћао храну у студентским мензама у Београду, следи одговор на постављено питање из наслова. То није био школски систем шлосеров који је у Кумровцу понављао први разред основне школе, а онда као осамнаесто-годишњак провалио продавницу у једном загорском селу, за шта су га Хабсуршке власти осудиле биле на три године робије. Како рекох ш лосер је чак понављао први разред основне школе, па зато, да разгр нермо  м а ло, и да ду боље сагледамо какво је школство било у време владавине понављача и пропалих студената. С напоменом да су сви комунисти, како тако, били писмени, нарочито партијска врхушка, а неки су имали и факултативна образовања, као на пример твој Чачанин Милош Минић. Где су се то пак они одшколовали? Сигурно нису у брозославији. По изласку са робије , комунистички маршал, који је по занимању био шлосер , а по чину каплар, је морао да иде на слу...

Пишем као одговор на пребацивање мени да сам неосновано подценио "великог" неког "српског" генија из Смиљана.  Када сам уназад, има тако неких два месеца, док сам одржао једно кратко излагање Антологије нaше епске поезије, присутнима поставио питање, да ли неко од њих зна како се зове награда која се за највише успехе у инжињерингу додељује у САД, међу присутнима, било је управо највише инжењера, нико није знао одговор, а не знаш га ни ти. Наравно тврдићеш ти и даље да је Ниџо, био најгенијалнији, не инжењер, него чак и научник, иако ти појма немаш о разлици између фундаменталних наука, и инжињеринга, да тај Ниџо, који је био натурализовани Јенки jedan неки велики научник, али као што видиш, награда се не зове, нити Тесла нити Никола. Толико за тебе и теби сличнима који себе величају Србима. Јесте ви сте Срби, али само по потреби.   Који људи пре 130 година? Шта ти лупеташ. Ти ниси чуо за Џона Напијера, и по чемо је он познат? Не знам да ли си чуо за логаритмова...

Problem sa kojim se suočava beogradska patrijarsija nije Artemije, niti Parvoslavni konzervatizam  već hipokrizija njenih paposlavista, ili kakao bih ih ja nazvao novotarskih fundamentalista, to jest njenih papskih Talibana. U svom nedavnom i neverovatnom izvinjenju Irskim rimokatolicima, šef vatikanskog podzemlja Jozef Ratzinger, zvani papa Benedikt je objasnio, ili možda samo pokušao da to učini, zašto su grešni rimokatolički popovi pali u kriminalno iskušenje silovanja dece. Po njemu samo u greh.  Da bi ipak na neki način ublažio kriminal koji vatikanski klerikalci sprovode nad nevinim žrtvama, ili pak da bi zaobišao temu, Rtzinger, umesto nedvosmislenog izvinjenja i pokajanja, dodaje: ''Poslednjih decenija, ma kako, Crkva u vašoj zemlji mora da se konfrontira sa novim izazovom za veru, koji proističe iz ubrzane transformacije i sekularizacije Irskog društva. Ti ubrzani koraci društvenih promena se često dešavaju, negativno utičući na tradicionalnu pripadnost vrednostima ...

С ећам се још увек, тог раног јутра, када сам маја 1974, године пристигао у Травничку касарну. Сунце тек беше изгрејало. Од капије до касарне, можда ту неких петсто метара протезала се кривудава стаза, прекривена шљунком. По обичају за цео Травник у то доба, па тако и за касарну, травнати предео дворишта ок руженог жицом, са оно цветњака који је на очиглед био пажљиво одржаван, умивала је роса, која ће убрзо испарити.  Са десне стране се беше тада налазио један вртић, ограђен лепом изразито ниском оградом, која је била офарбана наранџастом бојом. Унутар приметих једно већ одрасло лане, како у том врту пасе траву. Предходна га је генерација била негде пронашла. Потрудили су се да му подигну лепо пребивалиште, и да га нахране и подигну. Како је вртић био саграђен између касарне и лабораторијског комплекса, водници, разводници и десетари, су нас у групама одводили у те лабораторије јутром или у време поподнева, у зависности када је која група имала предавања или вежбе. Када би см...

Ова манифестација је започета и одржана на један  сасвим спонтан начин у Суботу увече, 14-ог јуна, 2025, године. Заправо, мој добар пријатељ Владо Бабић који ми је се пожалио да има финансијских потешкоћа око одржавања , из наслова споменутог часописа. Разумео сам његов апел, али због неких других својих обавеза нисам био у могућности да му од својих средстава одвојим већу суму и пошаљем. Обратио сам се мом другом пријатељу, и познанику,  новинару, Драгану Мишковићу, некадашњем сараднику сарајевског Вечерњег Листа. Драган је одмах разумео шта то све значи, па ме је замолио да му пошаљем апел који сам добио од Владе. Убрзо је од  Драгана дошла идеја да се он обрати неким нашим финансијерима, за помоћ. Али да не очекује брз и позитиван одзив, већ би најбоље било образовати прикупљање добровољног прилога омасовљеним путем. На шта сам ја дошао на идеју да би најпаметније било да се одржи Вече Антологије Српске Епске Поезије. Све то предложио сам са дозом једног мог скептици...