Крвави Октобар
Под овим симболом Вурхенд (Schwurhand)
Био је кажу хладан и кишовит тај 21, октобар 1941, године. Испред уперених митраљеских цеви стајали су мали хероји, све голобради, младићи крагујевачке гимназије. Нису кажу дрхтали, били су храбри, јер су знали да је тог дана, сурви непријатељ, варварског каратера дивљачког, решио и запечатио њихову судбину. Неки су маштали да буду физичари, хемичари, други архитекте, професори, лекари, доктори наука. О њима, једног дана уклета Десанка ће написати Крваву Бајку. Ако не знате ону причу из ње, да су они били исте године рођени, да су од истих болести били пелцовани, и да су умрли у истом дану, онада ја стварно незнам шта друго знате? Ово истичем без замерке.
Био је то заиста крвави октобар, обавијен мутном маглом, из које је за тај дан падала сурова киша. Нису помогле ни интервенције угледног ђенерала Милана. Дивљаци са Рајне, из Прусије и Баварије, Аустрије, па чак и из Словеније, су били немилосрдни. Неко је испричао причу, да када је команданту Леру, ђенерал пребацио, зашто не похватају оне који су побили њихове војнике, па на њима не врше одмазду, да му је Беме који је присуствовао састанку рекао, „иди па их хватај ти.“ Не мислим да је прича у потпуности тачна, али у њој има оне исконске сурове симболике.
О трагедији Крагујевакој Џери Коклан, отац прослављене пливачице Анђле Коклан, која је 1968, године била иза пета Ђурђe Бједов, у једном разговору по питању крвавог октобра ми рече: „А шта су то ти Немци хтели, напли народ, окупиракли му земљу и очекивали да их тај народ са погачом дочека?“ Нисам имао коментар, нити одговор на ово деликатно питање.
Па ипак те малене хероје закрилио је један други херој који је уз њих, и заједно са њима кренуо, као некада Христос на своју Голготу. Није их хтео оставити. Када му је неки фолксдојчер пришао и рекао да он не мора ићи са децом, питао га је: „А куда то ви њих водите?“ Не чекајући одговор наставио је: „Мене од те деце нећете одвојити.“ Стигао је само да напише кратку поруку својој супрузи, са којим је имао петоро своје деце. „Миро пољуби децу, још једном и за мене.“ Оставио је своју децу, да би дао живот за ону коју је васпитавао.
Слушам ову причу о том хероју, деценијама. И не пишем је данас зато што је дирекотор крагијевачке мушке гиманзије Лазар Пантелић био деда моје супруге, која га никада није чула, видала, која га није упамтила. Не због тога, јер, сама помисао на ту сцену са упереним митраљезима у строј деце, довољна је да подигне сваку длаку на телу.
Пишем је зато што данас су неки други просветари повели строј деце са собом, и за собом како би преко њих, користећи њихову наивност себи пиграбили привилегије. Они нису као они стари просветари, који, за оне које су васпитавали, су живот полагали. То су неки други, манипуланти којима циљ нису деца коју би требало да уче и васпитавају, него им је циљ да задовоље своју бесну телесину. Прешао бих и преко тога, јер, тек онога што за себе пред камерама каже да није шармантан??? Тек за таквога немам намеру, да се у његову одбрану ставим. Али има нешто друго преко чега нећу да пређем.
Они који су постројену децу ставили испред митраљеских цеви, они су се свом команданту клели са гестикулативним поздравом са ове доње слике.
И данас је тима који су ту децу повели за собом
пало на памет, да их подведу под тај
церемонијал, који су џелати у Крагијевцу, пре него што су у њега стигли,
користили на заклетви за оданаост и послушност.
Испашће сада да је Ладислав Бевц професор са
Стратфирда био у праву када је у својој књизи Ослободилачке Снаге Покрет за
Југославију, написао: „Комунизам и нацизам су рођаци.“ Ови који данас децу
подводе под нацистичке симболе су потомци комуниста. Жалосно. Али ово није ни
крај ни почетак ове приче која одсликава нашу данашњу националну трагедију. Ово
зло не сме да прође незапажено. Ово је само део онога што тек следи.
Милијанко (Јанко) Бојић
Октобра 15, Лондон, Онтарио
_________________
Ранији осврти на ову тему
https://slobodaitradicija.blogspot.com/2024/07/blog-post_13.html
blogger.com/blog/post/edit/3198170185676487349/1101850466650429337?hl=en

Comments
Post a Comment