СЛОБОДА И ТРАДИЦИЈА

Датум: 01- 23- 2020 Канадској Епархији Господину Митрофану Епископу Српске Епархије у Канади Субјекат: Предлог Ваше Преосвештенство Цењени Владико, Морам признати да се Ви и ја готово и не познајемо, једном смо се срели, и кратко попричали, и то може се рећи, готово онако у мимоходу. Ви тада рекосте да сте чули за мене и вероватно о мени. У зависности од људи, можда и нисте нарочито добре гласе чули, јер због моје отворености и критчке природе за многе нисам пожељан. Док други ће Вам, сигурно , и то знам, добро о мени говорити, јер да тога није, од мене нисте сигурно добили, а добили сте га, онај кратки посмртни осврт на живот и дело оца Добрице (Обрадовића). Но како било да било, данас, нека друга ме размишљања наведоше да Вам се обратим у овом часу, као и увек и другима пре Вас, са добрим намерама. Разлог овог мог обраћања Вама сада је проистекао из потоњих догађаја у географском подручју што се зове Црна Гора, некада у време доминације Отоманске

"Најбољи смо ... Најмоћнији на свету ..." Звучи познато, пре деведесет година, Адолф Хитлер, прогласио је сличну идеју своје моћи. Напао је СССР који није имао најмоћнију војску.

У реду господине Вујовићу, ви рекосте што рекосте, али има оних који су изгледа мало више од Вас прочитали па се за сигурно неће са вашом констатциом сложити. Не само због читања већ и збо г мало дубљих аналитичких мера и истраживања, по питању данашњице. Зато ја каза, што ћу казати свидeло се то Вама или не.

(одломак) Прилике су изузетно лепо село. Својим највећим делом , улогорено ,  у предивну, узану и таласасту Моравичку котлину,   па је  једноставно на неки начин    њен јединствен драгуљ.  Центар Прилика је смештен како бих ја рекао у горењем делу села, оном који води према Ивањици. Од центра, па и од целог доњег дела, Прилике раздваја један кривудави поток који настаје од самог извора минералне воде, или како тај извор мештани називају Кисељак. Тај поток такође раздваја Присоје и Кисељачко брдо као на некаква два изједначена дела, два необична чуда природе.

Писмо Јозефу Ратзингерu  од старне књижевника Рекс Вејлера.* Фебруара 16, 2008. Драги Господине Јозеф Ратзингеру: Ви сте папа сада и према   La Cavilta Cattolica   ви сте  ''посредник највише правде, и заштитник угњетених.'' Као лидер ваше институције, шта сте учинили да се у оквиру ваше цркве,  пред лице правде изведу они који су се огрешили о исту? А шта сте поготову учинили да се жртве ових прекршиоца заштите? 

Ови су редови искључиво посвећени женама које одлучно бране свој национални понос. „Враћајући се из Гостивара аутомобилом ка Тетову стигох једну старицу из околине Параћина с торбом на леђима и штапом у руци. Зауставих ауто и запитах је одакле иде. Рече ми да је била у Битољу да обиђе свога болесног сина, који је по несрећи, умро у њеном наручју у тамошњој војној болници. - А одакле ти господине идеш? – пита ме старица. - Враћам се снашо из Гостивара у Скопље. - Јеси ли ти капетан, или шта ли си по чину, господине? – настави да запиткује. - Јесам снашо ... Ја сам капетан, па сам неким послом ишао у Гостивар – одговорих   ја. - Опрости ми , господине, могу ли нешто да те упитам? Онамо у Битољу говори се даћете Битољ предати Бугарима, а ја сам у Битољу сахранила мога јединца, моју једину узданицу и храниоца па хоћу да знам је ли то истина. Ако јесте истина синко, настави старица, реци ти тамо онима у Скопљу да се не шале и Битољ предају Бугарима, јер ћемо се ми жене дићи