Сељаци су Безазлени Али не и за Комунисте

[Извесни Јован Ерор мени:]

Ви не можете да запамтите ни име Владимира Велебита, а хоћете да се бавите историјом. Ко је ликвидирао најмање 30.000 усташа на Блајбургу? Ко је осудио на смрт и извршио казне стрељања и вешања над 12 министара НДХ? Ко је уништио НДХ? Ко је осудио и ликвидирао Милу Будака, Кватерника, Лубурића, Љубу Милоша, фра Мирослава Филиповића Мајсторовића...? Од кога су усташе побегле чак у Аргентину? Ко је осудио на смрт Александра Лера који је бомбардовао Београд? (За Валдхајма лупетате ноторне глупости, није уопште након рата био изручен Југославији). Ко је протерао из Војводине 350.000 Немаца и најплоднију земљу у Југославији поделио Србима из страдалих крајева НДХ? То што усташе данас сматрају, сматрају данас и четници, а на терену 1942-1945. то је изгледало сасвим другачије о чему имате обиље архивске грађе у свим могућим архивима и изворима свих могућих страна, од окупаторских, преко савезничких до самих усташких и четничких. Који је то тачно "успех" преговора Велебита марта 1943. у Загребу? Умете да разликујете преговоре о размени заробљеника и примирју, који су узгред буди речено, пропали, од сарадње која у континуитету траје од пролећа 1942. између четника широм БиХ, Лике и Далмације са Немцима, Италијанима и НДХ властима о заједничкој борби против партизана?

Одговор

Можда је понекад чисто, а из праксе се показало сасвим исправно, беспотребно губити време са неразумнима, онима којима је мржња важнија од разума. А да ли они који мржњу истичу изнад идеала својствених људској природи поседују људске карактеристике и особине? То је питање које трага за одговором.

Почели сте са великим изливом мржње и без бар мало размишљања. Шта то значи да неко ко није у стању да запамти име неког Велебвита, да такав не зна историју. Као да је ви пак знате? Милован Ђилас у свјој последњој књизи Власт, у самој уводној реченици каже: „Било је то ако ме сећање не вара у пролеће 1946, када смо се у Београду састали, ми сви до једног бивши робијаши.“ Тема коју је овде отворио господин Тешановић тиче се тројице од тих робијаша, а и сам Велебет је један који је припадао том друштву, те из тих разлога небитно је да ли је он Петар, или Владимир? Искрено верујем да је он лудак, јер само лудак је могао пристати да иде на преговоре под окриљем нацистичког команданта у Загребу. Самим тим да му је на ноге отишао, он је његов легитимитет прихватио и признао.

Они који „не знају“ име неког Велебита, такви своја размишљања темеље са аспекта, да мржња, злоба, пристраст, гнев, и милосрђе су осећаји који ометају дух да сагледа праву истину. Да ти осећаји муте разум, и замагљују памет. Те они, који претендују, па себе сматрају да „поседују знање из историје,“ би морали да се ослобеде таквих осећаја, ако своје гледиште желе правилно да представе. Осећаје мора да надвлада разум, али наравно да у овом случају када је разум дефицитаран, па је мржња подстакнута мрачном идеологијом коју су писали два хомосексуална бескућника, надвладала духовна осоећања. Зато бих да са своје стране кренем разумно, јер таква особа попут вас мени не значи ништа, осим што сте ми постали модел, преко кога могу да изнесем оно што ће они који нису себе подвргли осећањима, већ разумуму, радо прихватити, а многима ће то помоћи да им буде као један подсетник.

Зато, прво и основно када сам ја водио расправе о Блајбургу, ви сте негде тада још по песку брљали. Колико је број оних које су на том месту комунисти стрељали, без суда, онако како су то радили и њихови рођаци нацисти, никада није био правилно установљен. Не бар да ја знам. А те нулом заокружене цифре, одмах наводе на сумњу. Очигледно да идеолошки заваеденом фанатику, који не поседује разум, све што му је на уму, на умуму му је убиство као једино средство које оправдава циљ, не постављајући питање за правдом и хармонијом. Управо због тих нултих заокруживања, за мене је Блајбург постао неинтересантна тема, и прпуштам је другима, а блајбуршки случај је кап у океану онога што је пре и после њега уследило.

Ови што су погубљени после рата, на челу са Кватерником, Лубурићем, и Будаком, нису доспели до Аргентине, зато што нису пристали да их пацовским каналима које су организовали шеф ватиканског подземља крво-Пије и комунистички маршал који је по занимању био шлосер, а по чину каплар, онај што су га такви звали некакав Тито. О да, они који знају историју јер, знају да име од Велебита није Петар, не знају да су се у августу 1944, у Ватикану састали шлосер-маршал и споменути крво-Пије. Крво-Пије је познат фашиста, па да ја сада познаваоцу историје поставим питање: Шта један комунистички челник, чак и да крво-Пије није био фашиста, је имао да се састаје са челником највеће педофило-хомосексуалне, развратничке организације на свету? Међутим имао је, управо, тада тих дана према историчару Мартину Гилберту, када је шлосер-маршал застао у Ватикану, у Ватикану су заједно у његовом присуству сковани планови пацовских канала.  

Да би само неколико дана касније у Вили Ривалта у Напољу, на састанку са Винстоном Чурчхилом му овај рекао: „Ти не смеш да користиш оружје које ти ми шаљемо да се са тим оружјем бориш против Немаца, да са тим оружјем убијаш Србе.“ Када су у питању Срби овде је Чурчхил мислио на припаднике  Југословенске Краљевске Војске у отаџбини. Јер, се тада није још знало да које размере је дошло до покоља и масакрирања српског становништва на југословенским просторима од стране комуниста. Тек ће Чурчхил 1948, када је после инфобироа примио изасланике шлосер-маршала, који су на позив владајуће Лејбер (Лабоур) партије стигли у Лондон, на чијем челу је био Милован Ђилас, у разговору са њима, како Ђилас каже, просто болећивим гласом нас замоли: „Немојте прогањати сељаке, они су безазлени, добронамерни и мирољубиви.“ Треба читати измеђз редова шта је овом реченицом Чурчхил хтео да каже, а рекао је престаните са покољем српског народа.

Када смо код покоља Срба и геноцидне политике коју је нови окупарар, робијаши које нам наводи Ђилас,1945, се докопао власти, та комунистичка партија задојена геноцидном идеологијом, коју како сам већ споменуо су исписали два девијантна имбецилна бескућника Карло и Фридрих, треба неизоставно напоменути, поред усташа и обилате помоћи коју су они добили од свог рођака комуниста, да спасу животе, и нацистима оним најиогорелијим су животи праштани. Тако је Курта Валдхајма била заробила Британска војска, па су га они испоручили Београду да му се тамо суди. Започето суђење је обустављено. А чијом је интервенцијом тако нешто могло да се изведе? Несумњиво да је шлосер ту одиграо главну улогу, само ја постављам питање који се мотив крије иза свега. Открио сам га, али о томе другом приликом. Из Београда се Валдхајм враћа назад у Аустрију, ту завршава правни факултет, жени се, и у браку добија троје деце. Свој деци је он славио рођендане, прославио њихова свадбена весеља и чак доживео да има унучад. А жртве његовог терора из Црне Горе и са Козаре, једни нису својим синовима и кћерима славили рођендане, нису се на њиховим свадбама веселили, а они други, девојчице нису израсле да обуку свадбени вео, дечаци нису израсли у младиће, да би дочекали да им млде падну у закрљаје. Те жртве и данас, чак и испод земље вапе за правдом. Уз све ово, уз обилато јело и пиће седамдесетих у Београду, се слави додељивање највишег комунистичког ордена Валдхајму од стране комунистичког маршала, који је по занимању био шлосер а по чину каплар. И ви мени подмећете да ја наводно не знам историју? Три књиге о овом ратном злочинцу је издао Визенталов институт. Две сам прочитао. А вама нека су на понижење и срамоту ове ваше бљувотине. Јер сам сигуран да нисте прочитали ни једну реченицу из ових књига. О да ви знате име Велебитово.

Ви данашњи комунисти, као и они ваши предци из неких разлога гајите изразиту мржњу према српском народу. Па зато постављам и ово питање. Велебит се хвалио како је његов отац у Аустро-Угарској, био класни друг нацистичког команданта Загреба, те га је овај узео у посебну заштиту. Код вас су увек присутни двојни стандарди. Изгледа да је, не изгледа, него је тај исти командант у Загребу спасио и Милана Узелца, који је у време Првог Светског рата био командант Хабсбуршког ратног ваздухопловства. После рата он је прешао на страну краљевине Југославије, и положио заклетву на оданост новој отаџбини. Окупација од 1941, га је затекла у Загребу, и он гази заклетву дату нашој круни, прилази добровољно и сарађује са окупаторима и постаје командант Домобрана. На другој страни ђенерал Милан Недић се прихвата нечасне улоге да оформи владу народног спаса, која је спасла животе милиона спских и словеначких избеглица. После рата, дивље хорде задојене мрачноим тоталитарном идеологијом, ђенералу  прекрађују живот на најзверскији начин, бацивши га кроз болнички прозор. Милан Узелац несметано живи свој живот у Загребу и умире природном смрћу 1948, године.  За разлику од Узелца, ђенерал Недић је био солунски ратник. Како ви као „познавалац“ историје гледате на све ово?

Не само покољима и убиствима, већ и систематским расрбљивањем српског становништва,  смишљеном политиком прекрајања структуре и темељите базе троимене монархије, њено расточивање на осам пашалука, вештом пропагандом, на простору  југословенском, изврешена је катастрофална депопулација српског становништва. Увођењем безразложног неограниченог принуднуг прекитдања трудноће (абортуса) кроз смишљену пропагнаду такозваног планирања породице, дошло је до велике  демографске катастрофе. Према Хабсбуршком попису становништва из 1910, године на подручју Босне и Херцеговине живело је 73% Срба, 25% Хрвата и око 2% Јевреја. Демографска слика ове области се није променила током периода краљевине Југославије. Данас на овом подручју живи испод 50% Срба. Хравата је остао готово не промењив број. Да не говоримо о готово потпуном истребљењу Срба из Далмације, Лике, Кордуна, и Барање. Њих на тим просторима нису могли ни усташе затрети, али комунисти са њиховом политиком, утабаше пут њиховог потпуног истребљења. Да не спомињемо македонски, косовски, и црногорски егзодус. Нарочито Црногорски, где према податцима Британског Статистичког Календара (Statement Year Book) из 1910 у тој области сво становништво је Српско. Чак се демографска ситуација и, у Војводини, Мачви, Шумадији и Поморављу, драстично изменила, и ту је српско становништви опало за најмање 30% у периоду од завршетка Другог Светског Рата на овамо. Ако ово није геноцид? Онда заиста ја не знам  шта је геноцид.

Имао бих да напишем читаве томове књига, о злочиначкој организацији што се зове комунистичка партија, али то ми није садашња намера. Само да се још дотакнем једне Важне ствари. Др Јована Мијушковића највећег стручњака из области хирургије у свету, пре другог светског рата, који је са ондашњом опремом и инструментима, успео да изврши први успешан хируршки захват на отвореном срцу у свету 1945, када су комунисти окупирали Београд, без икавог суда и разлога они су га ликвидирали. Да не спомињем друге бројне стручњаке, научнике, и иноваторе, које су комунисти погубили или као на пример Љубомира Илића, најбољег конструктора борбених летилица у свету између два рата, кога су комунисти прогласили за народног непријатеља. Спасао се бегством из земље 1948, године.

О четницима мислим да је овде излишно и расправљати са таквим. Милан Узелац како би споменуто је отворено сарађивао са нацистима, а Велебит како ви кажете,  је преговарао са њима само о заробљеницима, ипак препоручио бих вам да пажљиво простудирате, опет споменуту Ђиласову књигу Власт, да би сте могли да схватите, праву позадину преговора, и да су заробљеници били споредна ствар. Њима зато што су били про-Хасбурзи није фалила длкака са главе. Дражи су комунисти приписали оно што су они сами радили. А како је он био такође солунски ратник, и њега је требало ликвидрати.

______________

П.С. Таман да ништа нисам прочитао о Велебитовим, Поповићевим и Ђиласовим преговорима у Загребу, од тих преговора до завршетка Друог Светског Рата, протекло је још скоро три године. Ако су комунисти и даље имали битке са нацистима, онда је ту морало бити још ратних заробљеника. Како то да после Загреба нигде више нису ишле велике делегације на преговоре око заробљеника? Наравно да се преговори око заробљеника не воде на високом нивоу. Ту се обично шаљу парламентарци. Или су оне „чувене офанзиве“ биле само човене по бежању, па заробљеника није ни било??? Какав је ваш одговор на све ово?