Ту није било Линколна, али био је братоубица Светозар

Манастир Клисура Памтиће овај злочин

Беше то година 1980, односно ближио се њен крај, и са њеним крајем полако поче да јењава еуфорија, која  је с почетка те године била захватила комунисте због смрти им њиховог маршала, који је по занимању био шлосер а по чину каплар. Са својм вереницом започео сам био припреме за одлазак у Канаду. Иако јој је отац био првржен комунистима, моја будућа супруга није следила стопе свога оца, она је много била првржена њеним бакама, мајкама њених мајке и оца. А оне су биле монархисткиње у крви.

Њене баке по мајци,  како их Винстон Чурчхил називаше Малигни Хани су, у Крагујевачком масакру, стрељали јој супруга, па тако она није упамтила свог деду по мајци. Моја вереница, или како сам имао обичај да кажем моја увек најмилија девојчица, која ме и данас прати, више од четири даеценије, никада није могла да се одвоји од њеног детињаства, које је провела слушајући приче њених милих јој страица, па није много разумела свет око себе, и средину у којој смо били. Тако једном у шетњи са једним мојим комшијом из самачког хотела, који је припадао једној коренитој комунистичкој фамилији, из не тако удаљеног, од мог родног места, села Брезове, када је се повео разговор о смрти, шлосер-маршала, не обраћајући пажњу на околности, поставила је једно незгодно питање, које нам је могло нанети читав низ непријатности, а и данас се питам како до тога није дошло? Девојка од тог мог земљака била је пореколом са Кордуна, а где ће већи залуђеник у мрачну идеологију бити, него из тих крајева, или из Карадага. Њено питање је гласило: „Ако је Тито тако једна велика личност био, ако је био велики државник, зашто се онда данас многи питају шта ће бити после њега?“ Сасвим логично питање, али не у право време и на правом месту.

Морао сам јој касније, када смо се упутили према њеном месту становања, са доста тешкоћа објаснити, да бар сада када се спремамо да одемо одатле, није на месту да поставља таква питања. Већ су ме једном приводили на саслушање због незгодних изјава у вези шлоер-маршала, и после скретања пажње очеве да се манем надигравања са комунистима, нису ми сада, када су нас у канадској амбасади чекала документа за уселење, била потребна додатна саслушавања и претње, да ће ми ребра поломити.

Једне вечери на крају те 1980, седели смо у њеном стану, у присуству једног старијег њеног рођака, који је просто био заљубљен у шлосер-маршала. На ТВ екрану интервију са Светозаром Вукмановићем. Поред њега седео је неки режисер, мислим да се звао Вељко Булајић. Растегла се прича у бескрајност, а онај рођак само што у стакло од екрана се није увукао. У једном моменту Светозар, за кога ћу касније од професора Јована Јоветића, сазнати да су га на Цетињу звали Слино, када је похађао гимназију, исприча како је сопственог брата, који је био професорев колега, осудио на смрт. Додајући: „Данас ми се чини да до тога није требало доћи, био је невин.“ Моја вереница ме погледа, њеним уобичајеним погледом у таквим ситуацијама, и тај поглед ухвати онај њен рођак, наравно да је и на мени запазио моје негодовање, па ће: „Шта да се ради, тако је то када је у питању ревлуција.“ И док размишљам шта да му одговорим, упаде моја вереница: „Да ли си ти луд, овај није нормалан, је ли ти то хоћеш да кажеш да би ја због некавих идеала чак и свог брата требала да убијем?“ Саговорник је остао нем, није смео да се са рођаком упушта у диалог, а да ли је разумео, колико је она била у праву, не знам. Знам једно, да сам и од раније према комунистима гајио велику одбојност, а овај чин је додатно допринео, да ми се та реч комуниста гадила при самом помену.

Ковачевићу, ма колико се теби став мој не свиђао, али како си спреман да браниш Саватија Ковачевића, верујем да ти је он био и некаква родбина, и о њему круже гласови да је са брћом убио свог оца. Они који убијаји своје најрођеније, а куну се у некакву идеалну правду, коју проповеда мрачна идеологија, два бескућна педера, Карла и Фридриха, и која у суштинској основи намеће догму убијања и пљачке, ради освајања власти, па зар заиста милите Ковачевићу да ти који су били спремни да у смрт своје најмилије, невине пошаљу, шта су они онда у стању да онима, са којима нису у крвном сродству, били спремни да ураде? А радили су, много горе него оно што је Слино те вечери испричао. Иначе да је тај Саватије, за кога рекосте да је био јунак са Сутјеске, преживео рат, он би као и његов саборац Драгојло Стојић, из Стојића, недалеко од Ариља заједно са њим завршио на Голом Отоку. Десило се, пошто је Стојић био родом из Добрача, само са оне друге стране преама Кућишту, на путу за манастир Клисура, да сам га из виђења знао. У сећањима ми је остао као један велики лудак.

И Ви Ковачевићу ми замерте што ја не верујем у лажи некаквог Пантића за кога велите да су му четници кућу запалили са некакво троје деце, бабом и мајком. У ту причу тешко могу да поверујем, да се то могло догодити, да тако нешто ураде припадници ЈВО на чијем су челу били школовани официри, краљевске војске. Мени то изгледа да је комунистичка банда своје недело, приписала другоме. Где је доказ за ово што сте мени пренели? Ако хоћете да докажете да ово није лаж, хајде напишите имена и презимена учесника овог „злочина“ и који је по среди био мотив, за такав криминал на који покушавате да скренете пажњу? Пазите у криминалистици се поред кривње и доказа, обавезно мора испитати мотив. Нарочито када је у питању убиство, како би се одредио степен под којим је кривично дело настало. Напишите то онако како пише на споменику подигмутом мученици Ђенадији, са насловне фотографије. То што на њему пише, не може нико да побије.   

Не верујем овом Вашем Пантићу из простог разлога, што он свесно лаже у измишљеној причи о терору над Црногорцима и „окупацији“ 1918, јер такве окупације није било. Црногорску нацију и језик су измислили италијански фашисти у време када су они окупирали Црну Гору, 1941, године. Професор са Страдфорда Ладислав Бевц у његовој књизи Ослободилачке Снаге Борба за Југославију 1941-1945, на једном месту каже да су фашисти и нацисти, рођаци, и продужена рука комуниста. Еминентни историчари, које сам ја проучавао, тврде исто што и Бевц. А ви који данас пљујете на своју прошлост, своје претке, традицију и културу, подржавајући тековине немачких нациста и италијанских фашиста, а у венама вам још тече крв комуниста, управо доказујете да је покојни професр заиста био у праву.

Ево је и копија директиве врховне команде војске краљевине Србије по питању Црне Горе и Албаније коју је написао и потписао војвода Живојин Мишић. У шлосер-славији, што се звала СФРЈ, први пут је ову наредбу обелоданио војни историчар Петар Опачић. Који је и сам био комуниста, али неким случајем нашао се и један комуниста да буде поштен. Оригинал ове директиве се налази у архви војно-историјског института у Београду. 

Да имам у Вама правог саговрника, човека који се зна разумом служити, могли би смо разговарати нешто друго. Био је то грађански рат, који су изазвали комунисти у присуству окупартора, под чијим су се окриљем наоружали, и захваљујући чијем присуству комунисти су извршили насилни преврат, наметнувши се силом да владају. Када сам једном давних осамдесетих радио на једном пројекту у Финиксу, Аризона, срео сам се са једниом историчарем, који се бавио америчким грађанским ратом. Ужасе из тог рата о којима ми је он говорио, није било ни њему лако да их опише. Јер такви ратови окрећу село против села, комшије једне против других. Али када се тај рат завршио, и када су високи официри са севера, тражили, од ондашњег председника Линколна, да се генерал Ли који је изазвао грађански рат, изведе пред војни суд и осуди на стрељање, Линколн им је одговорио: „Да бисте то остварили, прво морате убити Линколна.“ За разлику од Линколна који је био адвокат, комунистички командант је био загорски лопов, и приучени шлосер. Због тога данас Ви и ја овако расправљамо.

_________________

 

П.С. Вама је како написасте важније да нећете да будете Србин, иако су Вам, Ви то добро знате, предци били Срби. Зарад чега то радите? Зарад једне мрачне идеологије, коју су Ционисти измислили да би могли да деле и завађају, да чак и братоубиства изазивају. Није ли то заиста жалосно? Шта сте постигли са тим? Да случајно данашњи подгорички пашалук, што су га комунисти назвали република, којим управљају такви, који не знају ни шта им је језик, ни којем етницитету припадају, бити једнога дана снажна и развијена држава? Коме се то такви заиста свете?

 

Знам Ковачевићу, тешко је изаћи из замагљених предрасуда, својих из прошлости непосредних предака, који су Христа заменили са педерима. Али ништа није што је људска рука  написала неупитно, а некамо ли да је бесгрешно, и безконтраверзно. На једном месту у Старом Завету пише да је извесни Ноах живео чак и 900 година. Не 901, не 923, или 906. Тачно 900. Има и таквих када им кажете да то није логично, као и оно што Ционисти тврде да им је неки Бог поклонио земљу Израиља. А када Ционисте питате да ли је могуће да је тај њихов Бог био чак и агент за продају некретнина, они окрећу главу. Шта онда дискутовати, и колико је вредно покушавати да се такви убеде да су у заблуди? То исто важи и за оне који су теорију нефамилијарних бескућника, тумачили, а видим да и даље тумаче као некакву науку. Теорија која није експериментално потврђена, никако не може бити наука. Ипак постоји једна разлика. Они што верују да је Ноах живео 900 година, неће дићи руку на свога брата. Ови други што верују у Карла и Фридриха, браћу па и очеве убијају. Размислите сами шта све ово значи?