Пријатељима и поштоваоцима мојег оца Стевана Бојића Стевањдан, 1925 - 15, април 2020 Умро је један добар човек који је преко себе превалио девет и по деценија, често и мукотрпног живота. Више ми је тешко него тужно. Тешко ми је што је ова ситација таква да се ни нормална сахрана не може организовати. Тешко ми је, зато што знам, да је отац имао доста поштовалаца који неће моћи да дођу да га испрате, а он је то заслужио. Затим био сам нешто сасвим друго планирао, а тај ми је план пропао, углавном због ситуације око епидемије. Није ми сада свеједно да седнем и да опишем то једно велико путашествије, јер, како је је све ово накарадно време, да нити пријатеља можеш позвати да уз обичајну чашицу ракије и светлост свеће се прекрстиш и попричаш коју реч, ону опроштајну. Тешко ми је и зато што увек себи кажем, све што је ваљано у мени то ми је од оца и мајке, поштених и честитих остало, а све што неваља је оно што је од поквареног и ништавног света данашњице дошло. ...
Posts
Како глукоцид популин и прополис могу да помогну у борби против САРС-Ков-2
„Боље спречити него лечити.“
Одговор, Кафанском Филозофу
Чланак у ИН4С под насловом: Неко им “јавио”: Обавјештајне службе САД упозоравале у новембру да се “нови вирус” шири регионом Вухан