Како глукоцид популин и прополис могу да помогну у борби против САРС-Ков-2
„Боље спречити него лечити.“
У
највећем делу, с почетка, убоди трна би прошли готово не запажено, док након
неколико дана нека од рана не би почела да се подгнаја. Тек тада се кроз опну,
коју формира гној, могло приметити унутар голим оком страно тело. Понекада
сасвим мали фрагмент, а некада то може да буде и готово трн величине и до
једног сантиметра. Када страно тело, а сада већ видимо и које, заостане у
организму, тада настане гнојење. У почетку загнојена рана би била сасвим мала,
обично величине зрна грашка а некада се једва голим оком могла назрети. Када се
на то пожалимо родитељима тада би на сцену обично ступиле, баке, тетке а најчешће
наше бистроумне мајке. Оне би у пећници од шпорета испекле мању главицу белог
лука, одвојиле неколико љуспи, поставле их на загнојену рану, притегле то све
завојем и оставиле шест до дванаест сати да тако стоји.
Посале
тог времена завој би био скинут и настаје преглед, огледњем ране. Увек се дешава да се опна
увећа до величине ораха, и боја гноја, из оне пређашње, када се гнојаво ткиво
формирало, тамно-сиве са зеленкастим пругама би прешла у чисто светлу сиву
готово белу боју. Тада би оне рекле, дозрева, па би поновиле терапију још
једном, док се рана сама не отвори и гној исцури напоље заједно са страним
предметом. А уколико тај страни предмет и даље тврдоглаво остане унутар ране
оне би га истисле притискањем и притезањем около ране са две стране врховима
палчева.
Ни
случајно нам нису дозвољавале да зелену рану повредимо како стискањем прстима
тако и убудом неког оштрог предмета, иглом рецимо. „Не дирај то, видиш ли да је
зелено, шта хоћеш да то све запоганиш?“ Био је њихов начин опомене. Једном сам
прекршио закон и добро тај прекршај платио. Убод од ливадског трна, у коме је
био заостао страни предмет, па се то све беше загнојило, пробио сам трном од
глога, притиснуо палчевима и избацио гној и предмет напоље. После тога сам
добио сепсу, и завршио пет дана у болници. Тада сам схватио да су и те наше
старице нешто знале више од мене.
Овај
једноставан метод решења проблема на мене је оставио, бар ја мислим, један позитиван утисак. Никада и ништа не треба
компликовати, ако се може једностано и на прост начин решити. Па чак и сада, у
време постојеће епидемије, од које се направила велика паника. За панику има а
и нема разлога. Има, зато што, наука и на овом нивоу на коме је данас, бар по мени требало би да има одговора до сада
а она га нема, да се епидемија која је захватила скоро цео свет спречи без
одређених жртава. Чак и мере које се предузимају не дају нарочитих резултата.
Кажем то из једног оправданог разлога. Јуче сам сазнао да сам од пре седамнаест
дана био у непосредном контакту са особом која је прве симптоме оболења од
САРС-Ков-2 показала 25, марта и да је сада у болници, ставили су га на
респиратор, у животној је опасности. Ова особа је био у директном контакту са
особом која је, ако је теорија о ширењу заразе тачна, требала мени и мојој
породици да пренесе оболење 23, марта. Нико од моје породице, се није заразио.
Што је још симптоматичније, особа која је на респиратору, због природе посла
који обавља, према посотојећој теорији, требало је да зарази најмање двеста особа, а то се није десило. Ова
епидемија и његов фактор нису баш оно о чему свакодневно слушамо. Јесте, тачно
је, да се зараза шири и преноси, јесте и смртоносна, али се многе ствари не
уклапају у теорије, које научне установе мењају на свакодневној бази. Нешто ми
се чини да ништа није у реду у држави Данској и да се из ње смрад проширио на
околину.
Неуобичајено
за поднебље где сада проводим своје године из ране јесени од живота, време је
изузетно лепо. Право време почетка раног пролећа. Већ одавно небо није онако
чисто плаво, као некада какво сам из детињства запамтио. У данима мојег
детињства све док нисам био напунио неких једанаест или дванаест година,
сунчеви су се зраци са висина кроз атмосверу плавог неба, ако на њему природних
облака нема, нсметано спустали на земљу, специјално у ово доба године. У лето,
тада тих година, сунчеви би зраци красили ливдска поља и пашњаке, а свеже
откосе би милином својих неписивих зрачних сила пртварали у сено.
Знали
су тада вредни косачи да по јутру одреде да ли је право време за косидбу, јер, ако сунца неће бити, у
току бар два наредна дана шта вреди косити, када откосе нема шта сушити. Једног
jунског
јутра, ако ме сећање не вара 1966, тек онако уз расвит, из суседног села
Добрача пристигоше, двојица добрих косача са косама на раменима, које је мој
млађи брат по очевом „наређењу“ у недељу позвао да дођу да се коси сено.
Прогнозе су биле повољне. Поседаше на клупу испод зграде брвнаре, која је
служила као остава за ракију, и мој отац изнесе полујак добре препеченице, да попију
по који гутљај, прекрсте се и помоле Богу па да крену на посао. Док су испијали
ракију, бацише поглед онамо према Латвичкој Планини иза које се беше помаљало
сунце, и сложише се да је право време да се косе ливаде. Ја сам тог јутра био
задужен да напасам краве и волове, и убрзо иза њих пустио сам их на пашњак.
Негде између девет или десет сати даде се и мени погледати пут сунца и тада по
први пут у животу сам приметио као да је сунце обавила нека чудна круна
(корона). Изгледало је да оно не греје са висина и плаветнила него из неке
сиво-провидне пећине.
Око
подне пустих говеда да се окупе у хладовини, а је се склоних испод настрешинице
једне старе куће, која је ту на том делу породичне имовине заостала још негде
уз деветнаестог века. Није прошло ни два сата поче да сева и да грми и настаде
страшна олуја. Предвече окупљени испод зграде брвнаре, укључујући и нас децу, смо
се сви чудили како је и овако нешто могуће било да се одигра, док се од некуда
не појави старац Добрисав, један
изузетно паметан, отмен и бистар старина, који је пребродио свашта у животу.
Отац му дотури једни чашицу ракије, он се лепо и културно поклони, онако како
доликује једном таквом угледном домаћину, прекрсти се наздрави, и испи ону
чашицу. Отац му досу још једну.
Тек
се тада старина придружи разговору па ће: „Шта ви се чудите од куда олуја и
киша? Е, ђецо, упамтите ја нећу можда доживети, нека лоша времена иду. Зар
нисте приметили да је јутрос у неко доба сунце изгледало као да из неке пећине
излази. Ово никад овако било није, мени се чини ово су нека предсказања.“ Ја се
сложих са старином, само што ја нисам причао о предсказањима.
Од
тада је прошло много година, ево и ја сам готово сустигао старца Добросава,
кога ми је изузетно било жао када се Господу представио, и вечно се од свих
растао и опростио. Те вечери био је он у праву. Било је то прво предсказање, предсказање
зла које се од тада да овог новог вируса званог САРС-Ков-2, није зауставило.
Онда када је први пут сунце изгреајло из „пећине“ могло је се јасно видети да
је човек дао себи за право да буде изнад свега, изнад природе и њених закона.
Почео је да гради мамутске, фабрике, термо електране, са несагледивим
капацитетима, мегаломанске ваздушне летилице јурећи са једног на други крај
света не знајући да на тај начин неће далеко стићи. Није обраћао пажњу на
лепоту коју му природа пружа, запоставио ју је, па је и она на исти начин
узвратила.
А
сада, тек
сада можемо да видимо колико смо мали и немоћни. Наишао је Сарс-Ков-2 (корона),
сасвим нечујно и што је најгоре невидљиво. И та тако једна мала честица
зауставила је готово се, фабрике и моћне летилице.
Пре
него што почех да пишем ове редове изађох да прошетам, пошто спазих да је данас
небо чисто и плаво, и сунце по први пут од године 1966, не греје из „пећине,“
већ своје лице умива у одсјају својих велелепних
зрака, које ето после толиких година несместано спушта на земљу. То је не
сумњиво због тога што ових дана, горе небо изнад нас не парају крстарице, које
иза себе остављају трагове на хоризонту, попут паукове мреже. И тако док шетам,
сусретох један млади брачни пар, који су извели псе у шетњу. Поведосмо
разговор, њиховом иницијативом, пошто су приметили да сам савио једну грану од
једне тополе и са ње узбрао неколико пупољака. Упиташе ме зашто то и чему то.
Када сам им рекао да се са њима браним од короне, обоје су постали збуњени да не кажем шокирани, те ме замолише ако сам
вољан да им дам шире објашњење.
- Ови пупољци и кора од
тополе садрже једну субстанцу која се зове популин, сада не знам да ли ви можда
знате шта су глукоциди, и шта је салицин? Млада дама се насмеја па ће:
- Наставите ја сам лекар
специјалиста.
- Ма немојте, специјалиста
али који, и где вам је ординација? – питам је ја.
- Ја сам ортопетски хирург
(orthopedic surgeon),
и радим на ортопедском оделењу Универзитетске Болнице.
- Шта кажете, па ја сам
прошле године осамнаестог априла оперисан на кардиолошком оделењу рађена ми је
бајпас операција. Мора да знате доктора Нџпала и оног великог лакрдијаша
доктора Родрига?
- Како да не, но изгледа
да ви не знате, кардиолошко оделење ових дана не ради пошто је особље заражено
короном.
- Није могоће, то ме
просто збуњује и забрињава, забрињава ме још више пошто је моја супруга
фармацеут, дакле медицинско је особље изложено великој опасности.
- Јесте, али ипак волела
бих да чујем како се неко, како оно рекосте може пропулином одбранити од
набујале епидемије.
- Ево како - настављам ја.
Пре свега како рекох популин је глукоцид, ја бих га назвао гукосалицилат. Дрво
са којег сам откинуо ових неколико пупољака се зове топола, припада истој
породици којој припада и врба. Кора од врбе садрижи салицин. Како углавном
постоје две врсте врба бела и црна, латинско име за белу је саликс алаба, а за
црну саликс нигра. Отуда и име салицин пошто је он још у деветнаестом веку
изолован управо из коре од ове биљке. Како је његова структура таква да се
састоји из једног молекула глукозе који је закачен за молекул салицилне
киселине, један италијански хемичар, чијег се имена не сећам под крај истог
деветнаестог века је хидролизом успео да одвоји молекул глукозе од салицилине
киселине и тако је добио шећер, захваљујући овоме поступку, по први пут свет је
добио чисту салицилну киселину.
То је врло важно,
настављам ја, пошто ранија лечња инфламације, болова, реуматских
оболења, обарања високе температуре, салицином су изазивала велика послединична дејства,
алергије и унутрашња крварења, што је у многу случајева код пацијената било
погубно, био је велики број смртоносних случајева.
Надаље и сама салицилна киселина је била
проблематична. Онда је Бајерн сасвим случајно открио да у процесу производње
кокса један од нус продуката је имао великих сличности са салицилном киселином,
али је исто као и салицин, поседовао антиимфламаторна, аналгетска,
антипиретична и антиреуматска својства. Дао му је име аспирин, и тако је постао
један од најбогатијих људи света. Касније ће француски научници од салицилне
киселине откачити OH групу и заменти
је са ацетилном, и тако ће аспирин добити и научно име ацетил-салицилна
киселина.
Но да се вратима популину. За разлику од салицина
популин поседује још један молекул глукозе те као такав поред анелгетског,
антимфлаторнонг, антисептичног, и антиреуматског¹ он поседује јаче
антибактериолошко дејство, зато га пчеле и прикупљају да затворе отворе на
кошницама и да саће заштите од разних микрорганизама па чак и инсеката. Није
познато да изазива алергијске реакције, као рецимо, док АСА (скраћеница за
аспирин) изазива унутрашња крварења код једне од четиристо особа, дотле популин може
да изазове можда код једне од хиљаду и пет стотина псоба.
Има овде нечега још интересантног, што мало ко
зна. Опште је прихваћено да се материјал којим пчеле зтаврају отворе на
кошницама и саћу не зове популин, пошто он поред популина садржи, восак, а
понекад и неке друге примесе, већ се тај састав зове прополис. Уколико би миш
или гуштер ушли у пчелињу кошницу, оне би предитора ове врсте својим убодима
усмртиле. Али тек тада настаје проблем, пчеле нису у стању да умртвљену
животињу избаце из кошнице. У том случју оне цело тело обложе прополисом и тако
га балсамују. То тако балсамовано тело од миша
или гуштера може да стоји деценијама и да не иструли. Што нам то све
пказује? „Да је популин јака антибактеријска субстанца.“ Надодаде се моја
саговорница. „Него ипак би да чујем како се ви са антибактериолошким препаратом
браните од короне молим вас, нешто се овде не уклапа.“
То сам хтео и да чујем, настављам ја. Видите на
све стране нас уче да ових дана треба да држимо социално растојање, одржавамо
високу хигијену руку, и спољашњих делова делова тела. Слажем се, да треба
држати социјано растојање, и хигијену, све је те лепо, али епидемија и даље
хара. Ето као што видите уселила се и на кардиолошко оделење ваше институције. Одакле,
како? Постављам питање, где је у стври резервоар вируса код нас па и других
живих организама. Први САРС-Ков-1 је до човека од слепих мишева дошао преко
мачки. Овај данашњи нови САРС-Ков-2 на човека је прешао са панголина. Погледајте ту
необичну животињу чије месо Кинези користе у исхрани. Од туда се он преселио на
нас. Нећу сада да улазим у то како је са слепог миша овај патоген доспео до
панголина, ту можемо да дуго теоретишемо, али слепи миш сигурно није могао да
угризе панголина пошто је он заштићен чак и од напада лавова а некамоли од
слепих мишева.
Изгледа ми да негде куда су ове две врсте
пролазиле заједно, слепи мишеви који су иначе природни резервоар вируса, су
оствили обичан корона вирус, који је никуда другде, него или преко уста или
носа панголина доспео у њега. Како?- ко то може да зна. У Панголину он је
дакле, не слажем се, али ћу да прихватим мутирао, пошто изгледа он није променио генетички
код у нуклеопротеинској киселини, већ је само модификовао протеинску иглу, и
као такав успева да зварава наш имуни систем да се једноставније накалеми на
рецепторе ћелија дисајног система и да их инфицира. По мени ово би било више,
да је модификација у питању него ли мутација.
Дакле, како рекох слажем се са постојећим мерама.
Хигијена јесте неопходна, али резеорвар вируса, тешко ћемо са њима заштити.
Патогени организми могу да се пренесу и преко атмосфере. Зато, где се налази
резервоар вируса у нашем организму? Једноствано то су вам уста и нос, одакле
они крећу даље. Одтле, први напад патогена и прва одбрана код човека је горњи
део респираторног система. То је као што и сами знате прво место где започиње инкубација а
одатле зараза се шири даље на доњи део плућа, где долази до тешких па и
смртоносних последица. Намам потребу да тај део у детаље и вама објашњавам.
А да, вас занима како један бактериолошки препарт се може употребити за
борбу против вируса? Где је логика? Већ до сада сам истако салицин а и популин
који му је сродан па као ткав популин, један
хормонски биљни препарт игра вишесруку улогу не само код биљаке већ и као што
се кроз историју показало и код сложенијих организама као што су поједини
животињски па и наш људски. У истину њихова једина улога код биљака које их поуседују
је да их брани од микрорганизама, није диказано а ја бих рекао не само
бактерија већ и вируса које их нападају. И како видесмо од раније и пчеле знају
да тај природни феномен претворе у своју корист. Не знам, да ли вам је познато,
да су рана антисептичка средства код ваше професије и у опште у зачетцима
хирургије биле такозване глинене (clay) таблете растворене у води.
Немојте ме питати зашто су се те таблете или пилуле тако звале. Једно је тачно
да је у њима активна субстанца био
салицин. Тај курс је променио доктор Листнер отац савремене хирургије, уводећи
у ову област као дезинфакте и друга средства.
Дошли смо до оног главног, а то је, шта је у
ствари поред свега споменутог сам глкоцид популин? Поред антимикробног дејства, као једна јака
кисела субстнца он је изузетно јак органски растварач. Не може се користити у
сировом стању, него се мора растворити у етанолу ја препоручујем да
концентрација етанола није испод 75% али не и много изнад. Тај растварач ја користим да дезинфикујем грло и нос.
- Па сачекајте – заустави ме моја саговорница. Нама је препоручен
литерин, али га слаобо ко користи.
- Не слажем се, да би сте могли код вируса
оштетили омотач или бар онеспосбити улогу протеинске игле са листерином,
потребан вам је јак органски растварач, који истовремено није токсичан и штетан
по слузне опне (tunica mucosa). Листерин није јак органски растварач, и не верујем да може да
помогне.
- Ово што сам од вас чула је једино и логички би
требало да помогне у овој ситуацији – констаује моја саговорница.
- Сачекајте, ово је само моја теорија, ја немам
услова да све експериментално потврдим, одговорих јој.
- Али ваша теорија је постављена сасвим исправно,
логично, ако не помогне не може да шкодиу – узварти она па ми пружи руку вероватно
је хтела да честита.
- Пазите, пошто је ово теорија, ја заиста немам
стопостотну заштиту, тако радије бих да поштујем правила о социјалној
подвојености, која се промовишу, мада и
она су заснована на торијама.
И док нисам још изговорио речи захвалности зато
што су ме тако пажљиво саслушали, млада докторка ме замоли да јој још једном
поновим име за прополис, и где би се он могао набавити. Унела је подтке у
свој мобилни телефон, и онда се
растадосмо.
На крају да изведем закључак. У ситуацији каква
је тренутно настала, наука нема добар одговор, односно нема никакав одговор
како да се проблем реши, и да се укаже
било каква солидна заштита од постојеће епидемије која прети да однесе прилично
велики број живота, никога овај накарадни патоген неће тако лако заобићи, могућности
су и мене самога, и ја могу да прођем на исти начин као многи други до сада и
да још увек подлегнем зарази. Ту ништа не могу да учиним. Али било би ми
изузетно криво, када не бих предузео ништа да се на било који начин покушам заштити и бранити.
Кроз данашњи разговор са младим брачним паром из
комшилука, сам много изнео и то записао, и надам се доста објаснио. Мада и
овако гледам све је испало прилично растегљиво и дугачко. Оно што нисам појаснио је у ствари питање
горњег дела респираторног система, одакле започиње инкубација и развијање
инфекције. Не само да треба дезинфековати уста и нос, него и синусе, па и сам
горњи део респираторног тракта. Уста и горњи део респираторног тракта се могу дезинфековати гргорењем минимално два пута дневно све док траје
епидемија. Нос и синусе, или штапићима обавијеним памуком, или пак прскањем.
Да се припреми раствор прополиса треба поступити
на следећи начин:
1. 5 грама прополиса
издробити што ситније;
2. Ставити
га у стаклену посуду и налити 95ml етанола у концентрацији од 75%;
3. Да
се изврши потпуна екстракција потребно је отприлке 48 сати;
4. После
овога периода процедити раствор кроз филтер од 20, микрона, (филтер за кафу).
Да се припреми раствор популина од пупољака или
коре од црне тополе или јасике треба опет поступити на следећи начин:
1. Кору
или пупољке од црне тополе, или пак јасике оставити да се осуше, да се убрза
сушење може да се ради у топлој
затвореној прострији изнад места извора топлоте, пећ или шпорет;
2. Изситнити
их што боље, најбоље у електричној машини за кафу;
3. За
разлику од прополиса треба 25 грама самлевене матерје ставити у стаклену
посуду;
4. Налити
75ml етанола исте концентрације од 75%;
5. И
овде је потребно 48 сати да се изврши екстракција;
6. Процедити
раствор истим поступком који је предходно описан.
Овим раствоима се могу испирати уста и грло
гргољењем, ноздрве и синуси прскањем или споментум штапићима.
На дан
бомбардовања Београда 6, априла 2020.
¹ A61P29/00 препарат није активан наркотик,
делује аналгетски, антипиретски, или антиинфламатрнио, на пример антиреуматски.
Нестероидни антиимфламаторни лекови.
{A61P29/00 Non-central analgesic, antipyretic or
antiinflammatory agents, e.g antirheumatic agents; Non-steroidal
antiinflammatory drugs (NSAIDs)}
Библлиографија
·
VBI Vaccines: Луис Пастер и Развој и
Проналазак Пасиране Вакцине
Comments
Post a Comment