СТАРОЖЕЊА

Могући масакр без преседана, загонетка које се зове Јованка Будисављевић

Вео тајни око Јованке Будисављевић (Броз) која се с правом може уврстити у ред великих проститутки, као рециимо и Жаклина Кенди, за бога, како би се другачије и могао протумачити однос некаквог назови брака између особа које у годинама једна наспрам друге стоје у разлици равној броју 35? Љубав? Дабогда.

Разлика ипак постоји. Жаклина се вечнала јавно и ако ме сећање добро служи била је и свадба. Постајао је предходни уговор о склапању брака.

Оназис као вешт преговарач и не крије, већ открива тајну своме сину, да њега Жаклина не занима као жена проистекла из љубави, него зато што је пoпуларна удовица. (She is a most famous woman in the world that's why I am gona married her). У уговору је било написано да после развода или чак смрти Оназиса пре Жаклине, она због уласка у брак са њим, добија $8,000,000. Не пише наравно за колико ноћију пресоаваних са њим, а док како штамапа на западној хемисвери пише, цена проститутки овакве врсте за једну ноћ креће од $10,000. Оназис је одрадио добар посао.

Тако је и на крају било. Теодор Кенеди, када је се поворка кретала према гробу, у лимузини, Кристини Оназис каже да они имају несвршен бизнис, и да се не шали да покуша да избегне да исплати дуг Кенедијевима у вредности назначеној у уговору. Крстина је наредила шоферу да заустави лимузину, самим тим и поворку, излетела напоље и почела да добија хистеричне нападе, те су је једва смирили, и мислим, нисам сигуран, у посебној је лимузини одвозили до гроба. Предивно друштво зар не, јер шта је заиста $8,000,000 према 20,000х1,000,000 долара у оно време, Оназисовог богаства било? Уз пут нисам пратио, Крстинина једина кћерка је на крају требала да сву преосталу имовину Оназиса наследи, када ступи у пунолество. Знам да је дала једном приликом изјаву, да ће онога момента, када стави шапу на новац сав спалити, пошто новац по њеним речима је извор зла.

Но да се вратимо Брозовима. Брак између Будисављевићке, и Јозефа је био тајан. Вероватно ово је први брак склопљен у конспирацији??? Кум старожењин је био Иван Гошњак, а кум младин, је био Алаксандар први, предходник овога данашњег другог Куријачића, Глупак (Ранковић). И онада је то све тако кренуло, не може се рећи да се нису проводили, до момента док Будисављевићку на сликама фотографи, фотомонтажама нису одвајали од Шлосерове руке. Како им је то полазило за руком њиховом, пошто ако је онај био шлосер на почетку а онда калвирста на крају, који је и Елизабету увесељавао, то само фотографи знају, јер не знам колико су шлосерске руке омекшале ударцима по клавијатури. Са усана следбеника, овог конспиративног и чудног брака, одједнпут се изгубило име њихове омиљене шлосерице, која је зими као прибогу Даница Драшковић мењала по неколико бунди он минска. Само да се Шлосерица, данас, нађе којим чудом на месту Данице би имала озбиљан проблем, када би се у рецимо Њујорку појавила са бундом од минска, попрскали би је специјалним спрејом ови што кукају уз носила убијених животиња.

Будисављевићка ни мени не би значила ништа да у ствари породица из које она потиче је била јато које је дуго векова високо летело, али из тог јата у једном раздољу историје се одвојила злокобна птица која је ниско пала. Будисављевићи воде порекло са Космета. У Војну су Крајину се доселили као избеглице, не зна се тачно када, али неки извори говоре с почетка петнаестог века. Били су они на првом месту домаћини, свештеници, државни чиновници, и високи официри у Хасбуршкој војсци. Наставили су да буду такви, угледни и настанком краљевине Југославије.

Једни из великог племена Будисављевића, супружници Мићо и Милица су породили петоро деце, Максима, Петра, Јованку, Зору и Наду. Родитељи су прижељкивали да им сва деца постану високошколована, а Јованку су сматрали будућим лекарем.

Рат је Будисављевиће затекао када је Јованки било петнаест година. Морали су као и многи други Срби да побегну и постану избеглице, негде у Босни. Тада почиње једна трагедија која још увек стоји под велом тајни а коју би требало расветлти, видећемо касније и зашто.

Први догађај била је погибија најстаријег брато Максима и оса Миће. Како и под којим условима се не зна, Међутим и ово није расветљено али изгледа да је Јованка још пре погибије оца и најстаријег брата се одметнула од породице и приступила партизанима. За мајку се ништа не спомиње, и сваки јој се траг губи, негде у истом периоду. Да ли је умрла природном смрћу? Где јој је гроб, и зашто Јованка никада, бар на гроб мајке не одлази? Не да је отишла а да је то јавности познато. Зору и Наду је прихватило неко сиротиште где их је Јованка касније иза рата пронашла и довела у Београд. Нису иза себе оставиле порода. Нјавћа енигма постаје Јованкин брат. Погинуо је 1946, али у опште се не зна како!?

Да поставим предвиђаља. Да је мушка страна фамилије изгинула као комунистичка, они би били проглашени као хероји. Да су их побили Немци или усташи, зашто би се то крило? Да ли су они били лојалисти у било ком смислу, чак и не мора да значи да су се прикључили покрету ЈВуО, већ једнаоставно као лојалисти круне, и да су их једноставно због тога комунисти ликвидирали, и да је Јовнака поступила исто као Светозар Слино кога су комунисти звали Темпо „поступите како партија налаже?“ Мени се чини да је ова последња теза највише реална.

Међутим, то што изгледа само реално не мора да значи да је и тачно. Треба дакле настојати да се ова енигма око мушке стране Будисављевића реши и да се вео тајни из таме изведе на светлост. А ево зашто. Мени је неколико људи који су имали прилику да поближе упознају Будисављевићку, њу представило да је била већа и крволочнија звер од њеног старожење. На једног од њих је још пре него што је се венчала за старожењу, потегла била пиштољ, пошто не знам из којих разолга, држећи се стриктно директиве коју су налагали комунисти, није био у недељу отворио пекару. Но и не знајући да је тог дана била нека манифестација у Пироту, где је Будисављевићка предводила свиту, на питање њему зашто пекару није отворио, он је слегао раманима и рекао: „Па то је директива нове власти.“ У том часу Будисављевићка је потегла пиштољ и дрекнула: - Има да се ради!

-Доборо, добро радићемо када ви кажете.

Друго сведочанство десило се сасвим случајно, особа коме нисам упамтио име, зато што сам га слабо познавао док сам кратко време живео у Београду, како је био гардиста испричао ми је нешто, необично: „Ја сам једном приликом њиховог укрцавања у авион био у строју, и када су она и он пролазили поред мене сам се хесвесно осмехнуо, обоје су мој осмех приметили, међутим она је била та која је офисциру који је вршио постројавање, предао рапорт и нама издавао команде, ставила озбиљну примедбу, на то што сам се насмејао. Издржао са седам дана затвора због тога.“

Ако би се установило да је цела мушка страна ликвидирана од стране комуниста, у чему за сигурно Јованка је морала имати умешане прсте, онда добар део митологије о комунистичкј идеологији као неком феномену правде и једнакости се управо овде сасвим срушио. Јер, каква је то идеологија, која у борби за власт позива на убиства, и то не само обичног света, него на ликвидацију, најближе родбине, очева, (Ковачевићи су убили оца који је био племенски старешина) браће, какав је случја споменутог Слина, ево та идеологија је направила и зло да кђерка убије оца (а кћери су увек изузетно привржене очевима) и браћу своју??? Ради којих то идеала?