Одрговор на лажна писма из Париза

После абдикације у време владавине намесништава на чијем је челу био Јован Ристић, краљ Милан "пише" писма из Приза на француском свом сину "краљу" који је малолетан, и још није краљ него принц престолонаследник, који је у Београду, који не зна, и који никада није научио француски. И тек нам сада у време вазалног шефа комунистичког Београдског пашалука, што се зове република а не кнежевина Србија, та писма стижу из Париза?

Када би ово о чему ова тројка са овог снимака прича била истина, онда значи краљ Милан их никада није послао у Београд. Јер, да јесте она би била пронађена у Београду а не у Паризу. Чак и да је краљ Милан и заиста писао та писма, зашто би он сину писао на Француском? Да нешто сакрије??? Од кога? Можда од краљице Наталије, али од других као што је споменути Никола Пашић, па овај се школовао и завршио архитектуру у Лозани на француском.

Будући да је у моменту мајског  преврата 1903, министар спољних послова био један од мојих даљних предака Љубомир Каљевић, захваљујући коме је прeврат прошао онако успешно, Љубомир је одлично знао француски, јер се и изшколовао у Страсбуру, и поред тога био је лични пријатељ краља Милана, па сам из тог разлога доста упућен у владавину династије Обреновића. Ако је било ко нешто и знао о тој преписци принца Александра и оца му краља Милана онда знали су ђенерал Цинцар-Марковић и споменути политичар Љубомир Каљевић.

Љубомир је био строг монархиста и био је одан краљу Милану. Но када се краљ Александар оженио Драгом Машин, Љубомир иако напредњак, дубоко је се разочарао у краља  Александра те је из тог разога пришао завереницима. Био им је од велике корити, пошто у њега нико није посумњао да је њихов човек.  Приликом антентата на краља, када је Драгутин Димитријевић звани Апис задобио ране у јуришу на двор, њега је заменио и наставио да води даље операције пуковник Александар Машин, бивши  девер краљице Драге. Машин, иако су га сматрали као умереног човека, се у односу прма неким официрима, који нису хтели да приђу завереницима, показао веома свиреп. Тако је на правди Бога убио ђенерала Цинцар-Марковића на кућном прагу. После Радомира Путника, овај несрећни ђенерал, једна невина жртва, био је један од наших најталентовснијих војсковоћа, у целој историји ослободилачких ратова деветнаестог и двадесетог века.

Ако је и било неке сличне преписке која се овде спомиње, о преписци краља Милана са принцом  Александром у време намесништва, онда су то, за сигурно како је већ споменуто, знали Љубомир Каљевић и ђенерал Цинцар-Марковић, нарочито овај други кога је сам краљ Милан био наименовао да се брине и стара о малолетном престолонаследнику. Завереници, укључујући испектора пешадије пре атентата, а онда  и војног министра, ћенерала Атанацковића, су засигурно сваки могући делић прегледали и сву документацију, укључујући и ону коју су нашли код ђенерала Цинцар-Марковића преузели и ставили у државну архиву ради очувања. Ако је Љубомир Каљевић био у поседу било какве сличне преписке, сигурно да је то исто стављено у архивар.

Ово све што је у овом снимку изнесено је чиста лаж.  Намерно се подмеће да се ради о преписци на Француском што уопште није тачно, јер колико ће других, због незнања француског, поред ово троје, бити чак и заинтересовано да провери исправност и аутентичност ове и овакве назови-преписке.  Нема логике чак да је принц Александар и знао француски да се он и његов отац дописују на једном страном језику.

Постављам питање, шта је у ствари циљ овое лажи и подметачине? Ова ТВ станица је наклоњена тренутној владајућој групацији, која је тобоже нека напредњачка странка, где од напредњаштва из времена Обреновића нема ни једног „Н“. Где би се један испучени и напућени, син комунистичког функционера, могао поредити са таквим грамадама, какви су били Јован Ристић и споменути Љубомир Каљевић. Немојте молим вас. А да не говоримо да се овде, ова три гмизавца желе истаћи као неки важни критичари, који су у стању да умање вредност Николе Пашића, његове Народне Радикалне Странке, и других првака исте. Па још подмећу и лажну преписку. Да ли да се човеке смеје или да се расплаче?

О Николи Пашићу и другим радикалним првацима из споменутог доба, ови гмизавци имају најмање права да о њима расправљају. Да изоставим шта је само Карло Шворца написао у Николи Пашићу, него тек да споменем како је један од највећих државника Велике Броитаније, Велшанин Лојд Џорџ у свом чувеном говору  „Биће ово један Гадан Рат“ септембра 1915, године у горњем дому британског парламента окарактерисао Николу Пашића. Рекао је он за Николу дословце, да је он највећи државник тога времена Европе. Лојдов ђак који је лично упознао комунисточког вођу, онога Ђозефа Шлосера из Загорскога корита, које се распало, Винстон Черчил, никада за Ђозефа такве речи није употребио. Лојд Џорџ, када је ове речи изговорио о Николи Пашићу, он га лично тада није познавао. Случај је хтео да баш од унука Николе Пашићаја научим да је краљ Милан био један енергичан државник и војсковођа. „Знате Господине Бојићу, краљ Милан је био тај који је оформио нашу ослободилачку војску. То је тачна и неоспорна чињеница.“ Говорио је он.

Што се тиче последњег Обреновића о њему сам слушао из уста свога ђеда речи сличне овима: „Аутокртатски режим Александра Обреновића, који се прикривао иза скупштинских форума, био је омрзнут код свих слојева српскога народа. Својом колебљивом политиком између Аустро-Угарске и Русије, Александар је изгубио поверење и једне и друге, и довео Србију у веома тежак међународни положај.“ (Из белешке војног историчара Сава Скока према изворима о Драгише Васића)

Заменимо у ове две реченице Александра Обреновића са Александром Вучићем, па ћемо онда разумети и тенденцију која произилази из снимка о наводној преписци на француском, и напредњаке онога доба који су због слепе привржености аутократи Александру Обреновићу  једноставно изчезли, са данашњим. Наравно, да су они ондашњи напредњаци били сасвим нешто друго, патриоти изникли из народа, људи од поштења и угледа, за разлику од ових који су хибрид накалемљен на комунизам. Комунисти преобучени у рухо напредњака, би да се пореде са Обреновићима, у неку руку та тежња је и оправдана, јер им је Обреновићевски аутократизам њихово огледало.