Украјина, Неприродна Вештачка Држава

Данашњу Украјину чине 3 групе људи. Први су централни Украјинци, који су били неутрални и имали су помешана осећања и према Западу и према Русији, већина њих говори руски. Друга група су јужни и источни Украјинци, који говоре руски и сматрају се углавном Русима. Живе у Одеси, Криму, Донбасу, Харкову. Трећа и најмања група су западни Украјинци са центром у Лавову, изразито су русофоби, и нису православни хришћани, углавном су римокатолици унијати или латинског обреда, а не говоре руски. Говоре украјински, који је толико сличан руском, да многи мисле да је више реч о различитим дијалектима.

Ови западни Украјинци, остаци су некада велике Пољске која се такмичила за Украјину са Русијом. Ову неприродну унију 3 различито настројене групе људи створио је Лењин први пут пре 100 година, и због чега и имамо грађански рат последњих 8 година, и то није први. Западни Украјинци су убили милионе Украјинаца који говоре руски током Хитлерове окупације Украјине. Историјски гледано, Украјина је био само Кијев и земље које га окружују. Украјина и на руском и на украјинском дословно значи – погранично подручје. Дакле, бити Украјинац значило би бити Граничар. И заиста, Украјина је постала граница многих конкурентских суперсила. Историјска је чињеница да је руска хришћанска култура почела у Кијеву, но Руси нису успели да се прошире на запад, па су се проширили на Исток и преместили свој политички центар у Москву и Санкт Петербург.

Током Другог светског рата, Западни Украјинци су се из разних разлога придружили Хитлеру да се боре против СССР-а, а Западна Украјина је до данас остала јазбина неонацизма и Бандера (Бандера - украјински нацистички вођа).¹

Нова прозападна влада која је успостављена 2014, забранила је руски језик у јавности и ослободила неонацисте бандеристе широм Кијева, руског говорног подручја источне и јужне Украјине, чак су успели да спале 39 руских Украјинаца живих у Хали Удружења Трговаца у Одеси. Ови догађаји су покренули рат у региону Источног Донбаса и одвајање Крима. Рат у источној Украјини траје 8 година, и однео је 14 000 људских живота, углавном руских цивила. Украјина 2018. Је окончала споразум о стратешком партнерству са Русијом и каже и изаразила жељу да уђе у НАТО. Русија као супер-сила не жели америчке НАТО трупе и ракете у Украјини и зато имамо овај рат.

______________

 

¹Степан Бандера је рођен у царској Русији у близини града Лавова. После комунистичке „револуције“ 1917, две најзападније области Руске империје познате као Ивано-Франков и Галиција, на кратко су постале део Хабзбуршког царства. Али након завршетка Првог светског рата, Хабзбуршко царство је престало да постоји и те две територије су укључене у Пољску државу. 

Степан је био син Унијатског свештеника Андреја Бандере. Након што је завршио факултет, придружио се екстремном анти-пољском покрету. Био је умешан у убиство пољског министра унутрашњих послова. Суђено му је, и осуђен је на смрт. Казна је преиначена, па је Бандера осуђен на доживотни затвор. Казну је служио у казнионици у близини Варшаве. Тамо је био познат као екстремни затвореник. Када су Немци окупирали Пољску, Бандера је ослобођен. Организовао је пронацистички покрет у Ивано-Франкофу и Галицији и придружио се немачким снагама. Био је озлоглашен, познат по томе што је убијао све мушкарце пољског порекла, бесомично силовао Пољакиње, а после сексуалног изживљавања жртвама је груди, и након тога их је остављао да умру у тешким мукама. 

Но и са Немцима је он ушао у сукоб. Када је добар део географске територије Украјине прогласио за државу, и тиме изазвао оружане побуне у централној и источној Украјини, СС га је ухватио и послао прво у Берлин. Са сардницима  остао је кратко у затвору. Немци су му дозволили да се врати назад. Тада је се придружио својим присталицама који су још увек били под оружјем. Отпочели су сукоби са Немачким окупационим снагма. Немци га поново хватају и заједно са Јарославом Стешком одводе у концентрациони логор  Sachsenhausen. Многи ратни заробљеници као и држављани Пољске и Русије су тамо погубљени од стране њега и његове мале банде других галицијских екстремиста. 

У Саченхаусену је остао до 1944. године. Када су Немци схватили да је за њих рат скоро готов, ослободили су га. После рата МИ6 га је запослио, али је, како су рекли, био неефикасан и непоуздан, па су га отпустили са тог места. ЦИА га је регрутовала, али убрзо је схватила да је бескористан. И поред протеста МИ6, баварска полиција га је запослила. Убио га је агент НКВД-а који је такође био Галичанин, који је као младић био ситни криминалац. У замену за затворску казну, пристао је да ради за НКВД као атентатор.

Да додам још само ово. Ако је се игде остварила она наша изрека: „Зло рађење готово суђење.“ Било је то у случају Бандера. Стјепан је још имао два Брата и три сестре. Браћу су одмах иза рата побили комунисти. Све три сестре су похватане и послате у Гулаг. Две стрије су ослобођене тек шесдесетих, али им је било забрањено да се врате назад у Украјину. Најмлађа је ослобођена убрзо после Стаљинове смрти, било јој је дозвољено да се врати у Кијев, али јој је слобода кретања била огрраничена. Помрле су без рода и порода. Оца су ухапсили комунисти и осудили на смрт. Тако једна бројна фамилија је једноставно изгорела у пожару сопственог фанатизма и криминала.