Од Међугурја до Уских Степеница Којима је Пролазио Београдски Портирије

Сестричина једних наших пријатеља који су Хрвати из Нашица скупо је платила заблуду Међугорје. Изгубила је брак и син јој је као дете запао у депресију из чега је настао ментални поремећај. 

Цела се ствар толико искомликовала тако да су мене молили за помоћ, чак су хтели да ми плате пут до Нашица да ја разговарам са њом, што сам одбио знајући да не поседујем никакво знање из области психологије и психијатрије. 

Из тог разлога ме је заинтересовао тај феномен, па сам дуго времена анализирао збивања читајући католички журнал за Ирску. Тако сам се био сближио са једним новинарем који је повремено и сам писао у истом часопису, о збивањима у Међугују.

Други његов колега је опет имао проблем са својом женом која је четири пута путовала у Међугурје трошећи огромне своте новца. Из тог журнала сам дознао за фратра Влашића који је био мозак целе операције Међугорје. Био је вешт манипулатор али истовремено и раскошан женскарош. "Часне" су му биле само успутне, али много жена ходочасника је завео. 

Не губити из вида, радило се о великим парама. Скандал се увећао до те мере да су претећа писма, највише из Ирске, стизала до Мостарског бискупа Ратка Перића, који је био доста рационалан и тражио је од самог Војтиле да укине ходочашће, тврдећи да ту нема ничега надприродног. Војтила није хтео ни да чује, па тек када је Ратцингер добио титулу поглавара Ватикана основао је комисију да се случај испита. После извештаја комисије Међугорско ходочашће је проглашено као нецрквена манифестација.

Једном приликом тај новинар, пријатељ мог пријатеља, ми се пожали на своју жену која је сасвим ирационална и троши новац у ништа, доносећи сваки пут по нека два каменчића када се од туда врати, говорећи како је видела чудо у Међугорју. Ја му вратим саркастично да не сумњам да је доживела чудо поготову ако је у Међугурју срела фратра Влашића. А камење је за кокошке да лакше сваре тешку храну Међугорску. Није ме више контактирао. 

После непуних годину дана од извештаја комисије на чијем је челу био Ратко Перић, неоусташи Чапљински су га киднаповали и држали у заточеништву скоро седам дана, непрестано га умлаћујући. Једва је главу спасио. 

Две хиљаде и деветнаесте године, Бургоглио је обновио ходочашће,и видим да је исте године кроз Међугорје прошло више од милион. Под великим притиском морао је да забрани клиру да се меша и држи проповеди као раније, али не оспорава право никоме од својих следбеника да тамо одлази.

Ако сте заинтересовани да читате истинито о овом феномену, oнда само на гугул унесите име Томислав Влашић, Међугурје без икаквог префикса. Да се не замарате и читате бројне чланке идите на Википедију. Имате одличан сиже.

У поседу сам књиге Виктора Новака скоро двадесет година. Он је у детаље описао дискриминаторски криминалитет Ватикана, и да је управо Ватикан најстарија геноцидна организација на свету.

Зато се јавља потреба да се напише Магнум Кримен Два и појаснити тренутна збивања унутар криминалног Ватикана у детаље па онда објаснити, и због чега једна таква организација постоји, иако по свим легалним стандардима она треба да буде стављена ван закона. 

Када једно такво епохално дело заживи и угледа светлост дана онда ће они који љубе руке шефовома ватиканског педофилног и хомосексуалног подземља као на пример бачки Буловић и Београдски Портирије имати озбиљније проблеме да јавности обкаве своје пзиције.

Када идете уским степеницама држите руке на леђима обавезно

Покојни Риналто Палигери је имао изванредан глас. Свако јутро био би он међу првима на палуби, као и ја, па смо се тако упознали и постали блиски.

Једном ме је упитао да ли би ја могао да отпевам неку арију рецимо неки фрагмент из О, Мио Бомбино Каро. "Ако нађеш и упалиш моторно тестере, да оно буде оркестар покушаћу." Одговорих са осмехом.

Једно јутро била је јака бура. Таман што сам сео, брод се тако заљуљао да је сва вода из базена излетела и базен је остао празан. Небо је било ведро па су се сва сазвежђа могла јасно видети као надлану. Показујем Риналту северњачу, Јупитер и Сатурн.

Пређосмо на дискусију о онда актуелној теми силовању и сексуалној злоупотреби деце од стране ватиканског подземља. Тада је шеф подземља био Ђозеф Ратзингер. О каквом се дрипцу радило неком другом приликом. Није ми сада при руци рачунар да поставим писмо књижевника Рекс Вејлера упућено Ратзингеру под насловом Света Издаја.

Питам Риналта шта он мисли колико је сам Ратзингер уплетен у све ово. "Дао си ми одличну идеју, сачекај вечерас ћеш добити одговор са позорнице. Пре наступа Риналто прави увод: "Пре него сам кренуо на пут свратих у Ватикан. Спази ме папа, приђе поздрави се и каже 'здраво пријстељу.' Видите није ни то мала ствар ја сад имам пријатеља шефа тако важног места као што је Ватикан.

Мало ту попричамо онда ме он позва у његов кабинет горе на спрату да наставимо дружење. Стаза су неке уске степенице а правило је да тим степеницама  гост иде напред а домаћин позади. Кренем ја навише."

Онда се Риналто окрете леђима публици стави руке изнад задњице и крену два три корака напред. Настаде смех да се цела сала готово тресла. Да ли је Портирије који љуби руке Марију Бергоглију предузео сличне мере протркције када је ишао тим степеницама или код њега је то све једно?