Polipora koja može da pomogne dijabetičarima, pa i više

U ovoj grupi sa fotografije ima preko trideset sorti koje isključivo rastu na stablima od drveća koja su uginula i koja su u fazi raspada. Ima i drugih vrsta i podvrsta ovih gljiva ali one za suštinu sadržaja i temu za koju je suština vezana, su nebitne.

Polipora koja raste na stablima drveća, se podhranjuje substancama od biljke koja ju  je kultivisala. Ako su plodovi biljke otrovni, ili ako kora od nje sadrži moguće otrovne substance, fosfor, azotne substance, kao što su cijanid, acroloin, i njiima slične, polipora sa ovih sorti može biti otrovna. Druga vrsta polipora su one koje rastu recimo na stablima jabuka, hrasta, šljiljiva, trešanja i tako redom, one  su u ranoj fazi mekane, a kada prođu kroz proces starenja one dobiju  drvenaste osobine. One koje rastu na stablima javora, bukve, onda zove (sambucus), i još nekih drugih sorti, nisu otrovne i prisutne su u jelovnicima pojedinih naroda. Ona polipora koja raste na stablima biljaka koje pokazuju lekovita svojstva, kao što je recimo vrba iz koje je izolovana salicilna kiselina, polipora koja raste na njoj sadrži salicilnu kiselinu. Ona polipora koja raste na stablu od duda sadrži malburin.

Nas trenutno zanima polipora koja raste na stablu bele breze (betula lenta). Strogo obratiti pažnju da je u pitanju bela a ne siva breza, koja u sebi sadrži prilično toksičan metil-salicilat. 

Kora od bele breze sadrži izrazitu količinu, nekih 30% betulinske kiseline. Mnoge organske kiseline, kao na primer salicilna kiselina je dobila ime od biljke koja je nosi u sebi, i iz čijih je delova (iz njene kore) izolovana od koje je kasnije nastao acetal salicilat (aspirin) mada sve dok Bayern nije izolovao salicilnu kiselinu, i dok kasnije u koksarama nije otkriven acetal salicilat, salicilna kiselina još od doba Hipokita, je korišćena kao jedno lekovito sredstvo, koje su pacijenti pili u formi čaja. Nije loše napomenuti da je aspirin i danas, jedan, kada se tiče efikasnosti, od najboljih farmaceutskih preparata.

Glukocid populin koji pčele sakupljaju isključivo sa pupoljaka od nekoliko vrtsa biljaka, dobio je ime, po beloj topoli (populus trichocarpa) iz čije smole, kojom su obloženi pupljci ove biljke, je prvi put ovaj preparat izolovan, mada njega i drugi delovi njeni sadrže. Populin je jak antiseptic i nesumnjivo najjači anti-mikrobnni preparat, koji se nalazi u prirodi. Problem sa njim je taj što naš organizam nije u stanju da ga iz želudca, kao druge antibiotike prenese na izvor „požara.“ Da li bi ga bilo moguće koristiti posredstvom direktnog ubrizgavanja u krv? To mi nije poznato, a da bi i bilo, trebalo bi uraditi kliničko ispitiuvanje njegovo. Međutim pčele ga veoma efikasno koriste, ne samo da zatvaranjem otvora prema saću, ili oštećenim delovima košnice, spreče prodor mikrorganizama, koji bi bili u stanju da pokvare med, već i više od toga. Tako, ako im u košnicu uđu preditori poput gušterova ili miševa, one preditora ubodima žaoke ubiju, ali kako nisu u stanju da umrtvljeno telo izbace iz košnice, one ga smolom od populina (propolisom) oblože, i na taj način telo preditora balsamuju, kako ne bi došlo do raspada istog i zagađenja u unutrašnjosti košnice.

Kako su betulin i betulinska kiselina teško rastvorljive substance, onda je njih iz kore od breze jedino moguiće izolovati malиm brojem nepolarnih rastvora, obično se za tu svrhu koristi dietil etar, koji je izrazito toksičan. Drugi način ekstrakcije je topljenjem u pećima bez prisustva kiseonika. Pa se tako za lečenje dermatitisa (ekscem) u apotekama može jedino nabaviti kao katran, ali katran pored betulina i betulinske kiseline sadrži triterpenoide, i lupeol, onda i neke druge heterociklične hydrocarbone koji su kancerogeni, a kako cela smesa je ne samo odvratnog aromatičnog sastava, već još nepodnošljivijeg ukusa, onda za unošenje u organizam oralnim putem nije pogodna. Moj način izolacije u jestivim uljima, je komplikovan i zahteva priličnaj broj istrumenta, i druge opreme, kao i veliko iskustvo i znanje.

Moje iskustvo pokazuje da betulin, a naročito betulinska kiselina su dva dobra preparata koji pomažu osobama koje boluju od diabetis melitus (diabetisa dva) da održavaju koncentraciju glukose u normalnoj količini, u rasponu između 4.8 mmola/L do 7mmola/L. Teoretičari tvrde da ova dva preparata pozitivno utiču na obnavljanje β ćelija na pankreasu, koje su odgovorne za lučenje insulina. S druge strane neki eksperimenti na životinjama su pokazali pozitivne rezultate u obaeranju koncentracije glukose u krvi,recimo kod miševa i zečeva. Moje iskustvo pokazuje da teorija daje pozitivne rezultate. Više od petnaest godina se borim sa dijabetisom. Nešto više od 12 godina koristim betulin i betulinsku kiselinu radi kontrole koncentracije glukose. Moja prosečna tromesečna koncentracija glukose (hemoglobin A1C) ne prelazi 7mmola/L što je i za one koji nemaju problem sa dijabetisom normalna koncentracija. Čak je pre neki dan moja nova doktorka, jedna mlada i veoma komunikativna osoba, sa svestranim znanjem, čak i iznenađujućim, a kako saznajem i otac joj je bio lekar, posumnjala da li sam ja uopšte diabetičar. Moj odgovor njoj je bio, da iako sam impresioniran njenim znanjem i profesionalnošću, ja najbolje poznajem sebe, i da bez obzira na moje rezultate iz laboratorije, da je dovoljno da samo jednom propustim ustaljenu terapiju, rezultati mog merenja postaju opominjući.

Međutim ne treba gubiti iz vida, da sam ja jedinstven slučaj. Betulin i betulinska kiselina još nisu klinički pravilno ispitani na bar četristo osoba, pod kontrolom stručnog osoblja, da bi ovo iskustvo bilo i naučno potvrđeno. Neko će reći, pa šta ni salicilna kiselina nije nikada bila podvrgnuta rigoroznoj proveri, sve do druge polovine devetnaestog veka, a ljudi su je uspešno koristili vekovima unazad. To je tačno, isto kao što su ljudi do pojave Luja Pastera, radili fermentaciju voća da bi dobijali etanol, a niti su znali da se etanol dobija dekompozicijom  šećera, i da taj  fenomen izazivaju kvasne gljive, običnim rečnikom nazvane kvasac. Međutim, ako se nešto što pokazuje pozitivne početne rezultate, a može se dodatno proveriti i ispitati, zašto onda da se to i ne uradi. Jer, tako i radi nauka. Nauka nije jednostavan proces dokazivannja i rešavanja prirodnih fenomena. To je proces koji reaguje na događaje iz prirode, koji traže da budu rešeni. I ta rešenja moraju biti podvrgnuta, a onda i potvrđena dokaznim čiunjenicama. Pre Faradeja se verovalo da je jednosmerna struja primarni fenomen koji izazivaju promene u elektromagnetnom polju. Faradej je dokazao da je naizmenična struja primarni, a jednosmerna sekundarni fenomen prirodnih događaja, da bi onda Hipoletz Pixil konstruisao prvi generator naizmenične struje. Ali bez obzira na nepotpuno znanje, koje nam jedino može dsokazati klinčka provera, dok se to ne desi, ako nekoga muči problem diabetisa može da pokjuša terapiju sa betulinskom kiselinom i betulinom.

I kako je već rečeno, ekstarkcija iz kore od breze koja u sebi sadrži više od 30%  betulina i betulinske kiseline, je prilično komplikovan proces. Postoji jedan uprošteniji metod da se neko ko ima probleme sa diabetis melitus snabde sa ovim preparatima.

Polipora koja raste na stablu breze sadrži ekvivalentnu količinu betulina i betulinske kiseline kao i kora od breze. Treba je uzbrati u ranoj fazi, dok nije, posle začeća, prešla staros od mesec i po dana. U tom preiodu uzrasta ona je mekana i može lako da se seče. Sa gornje strane zbog atmosferskih padavina ona dobija sivkasto belu boju. Dok sa donje strane, pore  koje sadrže spore preko kojih se ona razmnožava, ta površina na izgled je drap boje. Ako gljiva na drvevetu od breze je od zemlje uzdignuta na visinu veću od 50cm onda je njena donja strana potpuno čista. To nije slučaj sa gornjom površinoma.

Koncentracija betulinske kiseline i betulina u gljivama koje rastu na kori od breze je negde oko 37% u proseku. Zbog njenog jakog astrogenog ukusa nije preporučiva za pripremanje jela, ali se kao sredstvo za tretman diabetusa melitus može koristiti u manjim količinama. Za ovu svrhu koristiti ih na sledeći način:

1.         Gljive treba uzbrati dok još nisu prestarile, odnosno dok su mekane;

2.         uzeti izuzetno dobro oštar nož čija dužina ne prelazi 12cm;

3.         gornju površinu gljiva ovlažiti ispod slavine sa vodom;

4.         nožem bez zadiranja u tkivo, sastrugati tamno-sivu naslagu, koja se zbog atmosferskih padavina istaložla na njoj;

5.         gljive poređati na čistu pamučnu krpu sa porama okrenutim na dole i ostaviti ih da se porosuše jedan do dva sata vremena;

6.         opet oštrim nožem izrezati gljive na sitne velije kao što pokazuje gornja slika;

7.         ovako izrezane gljive treba poređati na čisu drvenu dasku, ili pak na čistu pamučnu krpu;

8.         Staviti ih pored prozora odakle u popodnevnim satima može da dopire sunčeva svetlost;

9.         Ostaviti ih dan ili dva da se dobro osuše;

10.       Onda ih sakupiti i po mogućnosti velije izjednačiti na veličine od jednog grama;

11.       Najbolje ih je spakovati u staklene posude (tegle);

12.       Izutra i uveče, posle jela po jedan gram suvih gljiva sažvakati u ustima i onda progutati;

 

Treba imati na umu da jedan gram polipore sadrži 300mg betulina i betulinske kiseline, tako ovakvom upotrebom se postiže dnevna doza od 600mg, ja ne preporučujem da doza prelazi

1, 500mg.

Ne prekidati postojeće medikamente koje je lekatr prepisao, jer, betulin i betulinska kiselina ne deluju kao medikamenti koje proizvodi farmaceutska industrija. Ona samo oporavlja β ćelije na pankreasu, zbog čega ove luče veću količinu insulina u krv što doprinosi poboljšanju rada endokrinog sistema. Zato je, da bi ovaj proces počeo da deluje, potrebno najmanje mesec dana da se oseti poboljšanje.

 

Literatura:

·         National Institute of Helth: by  TJ Song · 2021 Antidiabetic effects of betulinic acid mediated by the activation of the AMP-activated protein kinase pathway

 

·         National Institute of Helth: by  YJ Khataylou Betulinic acid reduces the complications of autoimmune diabetes on the body and kidney through effecting on inflammatory cytokines in C57BL/6 mice

 

·         SCiELO-Brasil: by GA Birgan Anti-diabetic effect of betulinic acid on streptozotocin

 

·         Oxford Academic: by Weiguo Xie Betulinic acid accelerates diabetic wound healing by modulating hyperglycemia-induced oxidative stress, inflammation and glucose intolerance