Ко је Тесла? Митологија и Реалност

Тачно је да је Сава Косановић био Теслин рођак и тачно је да је Косановић био комуниста. Под његовим утицајем Тесла је се изјаснио за Брозов покрет, и декларисао се, не као Србин, већ као Југословен.

Није тачно да је Врховни суд, што се изума радио примо-предајника тиче одузео право Марконију на његов изум, па наградио Теслу. Напротив, у пресуди стоји да је Маркони неприкосновен проналазач радио примо-предајнка. (Marconi Wireless Telegraph Co. of America v. U.S., 320 U.S. 1 (1943), Chief Justice Stone stated ““Marconi’s reputation as the man who first achieved successful radio transmission rests on his original patent… which is not here in question. That reputation, however well-deserved, does not entitle him to a patent for every later improvement which he claims in the radio field.”) 

Чиста је измишљотина и лаж да је Тесла тужио Марконија. Тесла чак, то се јасно из пресуде види, није био ни страна у судском процесу. Њега се суд дотиче по другом питању, по питању метода за подешавање излазног и улазног кола радио урђаја, те да је он само један од бројних контрибутора за унапређење примо-предајника.  Није само Тесли постхумно суд одао признање за његов допринос за унапређење радио уређаја, већ су ту укључени Херц који је први открио да се електромагнетни таласи могу несметано кретати кроз ваздушни простор, а далеко веће признање одато је Михалу Пупину, који је пронашао променљиви кондензатор, који је и данас незамењив у радио уређајима. Неко је из контекста пресуде извукао Теслу да би га представио као наводну жртву Марконијеве "похлепе" и наравно лажног изумитеља радио уређаја.

Марконијева тужба се није односила на Теслу, и нити је он тужио Теслу, нити Тесла њега. Да подвучем, то је чиста лаж  и измишљотина. Маркони је тужио владу САД да му исплати надохнаду коју је независна радио комисија одредила да се у виду надохнаде за коришћење  ауторског права у износу од преко $1,263,000, исплати свима онима, чије је проналаске америчка влада користила за војне сврхе у време Првог Светског рата. Конгрес је одбио предлог комисије, и предложио, да сви они који сматрају да су оштећени траже надохнаду посредством суда.

У како, и сам врховни суд каже, једној опширној тужби, Маркони је поред захтева да му се исплати надохнада од стране владе САД, захтевао да се пониште патенти Стона и Лодџа, који су се односили на подешавање излазних и улазних кола радио примо-предајника, како би се постигла електрична резонанса. Суд је овај захтев Марконијев одбио као неоснован, јер, како и каже судија Стон,  да Маркони није овлашћен, да ускрати другима право на усавршавање онога што је он пронашао. Па је зато одредио да влада исплати и Џона Стона са сумом од $34,000. (It also resulted in a payment far smaller than that proposed by the Interdepartmental Radio Board, with the plaintiffs receiving only about $34,000, plus interest.)

У даљем пручавању пресуде јасно се види да је суд поред Марконија још једино награду од $34,000 доделио Стону, док чак ништа није споменуо за Лодџа. Међутим и Лодџ је требао бити награћен, јер је влада користила и његов изум за потребе војске, па а у сижеу (Sillibusy) jasno  стоји (plaintiffs множина, тужиоци), што значи да није био један, једино ако Лодџ није подносио захтев суду да и он добије надохнаду?

Треба исто појаснити и Теслин случај, и како је он доспео у ову пресуду. Маркони је за уређај којим се могу кроз етар преносити телеграфски кодови, (како тада и све до 1904, када је Фелинг конструисао модулатор и демодуладор ових компонети није било) није ни могло бити речи о савременим радио примо-предајницима за пренос звучних сигнала, већ само о уређајима за кодовану телеграфију, поднео молбу патентном заводу, да му се за проналазак тог урећаја одобри патент 1888, године. Следеће године патентна комисија му је одобрила патнент. То је био ништа друго до један краткоталасни примопредајник, док ултрактратки таласи су касније, негде у, ако ме сећање не вара, тридесетим прошлог века откривени.

Тесла је био понесен фантазијама да се електрична енергија може без проводника (безжоично) кроз разређене слојеве атмосфере преносити. Па је 1897, поднео молбу патентном заводу да му одобри патент за његове фантазије. На тај уређај, који није био ништа друго до Марконијев краткоталасни примопредајник, он је надодао четири индукциона трансформатора, два у предајном колу антене а два у пријемном колу, преко којих је постигао подешавање и изједначевање фреквенција, предајника и пријемника. Патентна комисија је одмах уочила да се не ради о реалности, већ о фантазији, па је одбила да Тесли за ове фантазије одобри патент. Патентна комисија, када завод одобри молбу, после подношења захтева за преглед и одобрење патента, посао заврши обично у преиоду од шест месеци, највише узме годину дана. Ту је укључено да комисија, потражује додатна објашњења на делове из патентног описа. Теслин захтев није одобрен за пуне две године, а био би поништен, да Тесла, како у пресуди и пише, није на свој захтев додао амандман да се његов уређај онда може користити као примо-предајник. Да сам ја био члан комисије, ја би се и овоме успротивио. Шта то значи може се користити? Тај уређај нико и никада није ни за шта користио. Али хајде да не дужим. Патент за ову фантазију под бројем 645,576 и дан дас је од стрне патентног завода САД доступан јавности.

Питање: Тесла подноси и добија одобрење за његов патент петнаест година после одобрења Марконијевог патента за примо-предајнике, како онда Тесла може бити проналазач радио примо-предајника, и како је то његову интелектуалну својину крао Маркони? Да случајно није било обрнуто?  И још једно додатно: Тесла је молбу за одобрење патента 645,576 за безжични пренос електричне енергије поднео 1897,, године. Он је умро 1941. Шта је радио читавих четрдесет година а да своје тако „велико“ откриће није претворио у дело?

Спомињеш FBI. Какве везе FBI има са Теслом? Сем ако неко против њега није подносио кривичне пријаве!? Сви његови патенти су доступни преко патентног завода САД, и може свак да их прегледа и анализира. Па чак и да их користи ако су они било чему вредни, пошто право на интелектуалну својину се губи после двадесет година од момента одобрења патента.  Проблем је у томе што од Теслиних неких 500 патената, једва да су се три или четири могли употребити. А и тих три или четири су дела других аутора. На пример. Трансформантор и уопште индукцију је пронашао Павел Јаблочков, као и могућност да се у коло наизменичне струје може унети потрошач, исто као у коло једносмерне, с тим што се у колу наизменичне струје у обзир за прорачун снаге потрошача узима импенданаца, а не чиста и једноставна отпорност.

Тесла је пре одласка у Париз радио у фабрици Геиз у Будимпешти, где према пројектима Јаблочкова су произвођени монофазни трансформатори, за које у САД и Канади нико тада није знао да они постоје. Сви Теслини покушаји да конструише трансформатор полифазних струја су пропали, и све док Вестинхаус није отпутовао у Немачку и тамо ископирао патенте Михалиа Добровољског, и решења за делта чвориште, Тесла није могао да заврши пројекат, да се започне изградња хидро центарле на водопадима Нијагаре.

Према томе Тесла јесте био нека врста иноватора, али није био никакво божанство. Већи геније, и наравно исконски патриота и Србин, који је живот провео на овом континету, био је Михаило Пупин. Његовиим залагањем на овом континенту је и основана наша прва епархија. Тесли је под носом била црква на Менхентну, коју је такође захваљујући Пупину, англикански бискуп поклонио Србима. Ако је Тесла заиста био неки вајни Србин из свешеничког реда, зашто бар једном у свом животу не сврати у њу? Да не би умро од глади, наш тадашњи  амбасадор у САД, Јован Дучић се заузео, да влада краљевине Југославије од својих средстава удели Тесли месечно издржавање. А он онда у време рата, се изјасни за покрет на чијем је челу био маршал, који је по занимању био шлосер, а по чину каплар. Тај „марашл“ је на Церу, Сувобору, и Колубари убијао војнике, у чијим су редовима своју отаџбину бранили и моји ђед и праћед. Изгледа да је овде, када се Тесле тиче, до потпуног изражаја дошла она анегдота из народа: „Ја њега хлебом, а он мене кад се нахрани каменом.“ Нека таквима, који, оне који их нахране гађају камењем, служе на част њихова дела, она сама за себе говоре о њиховим карактерима.

_______________               

Ово https://supreme.justia.com/cases/federal/us/320/1/ је пресуда врховног суда САД, која се односи на на Марконијев захтев да му суд одобри надохнаду за коришћење његовог изума. Веома растегљива и дугачка. Ако те интересује можеш и да је прочиташ. Можда би је требало превести на српски.