Tесла Није Тужио Марконија То је Смишљена Лаж


Када сам уназад, има тако неких два месеца, док сам одржао једно кратко излагање Антологије нше епске поезије, присутнима поставио питање, да ли неко од њих зна како се зове награда која се за највише успехе у инжињерингу додељује у САД, међу присутнима било је управо највише инжењера, нико није знао одговор, а не знаш га ни ти. Наравно тврдићеш ти и даље да је Ниџо, био најгенијалнији, не инжењер, него чак и научник, иако ти појма немаш о разлици између фундаменталних наука, и инжињеринга, да тај Ниџо, који је био натурализовани Јенки, али као што видиш, награда се не зове, нити Тесла нити Никола. Толико за тебе и теби сличнима који себе величају Србима. Јесте ви сте Срби, али само по потреби.  

Који људи пре 130 година? Шта ти лупеташ. Ти ниси чуо за Џона Напијера, и по чемо је он познат? Не знам да ли си чуо за логаритмовање, а ето Напијер је био пољопривредник, како то ви што убрајате Николу из Смиљана у ред научника, мада овај о науци није имао благе везе, тај пољопривредник из Шкотске, jе дефинисао логаритам, из чега су проистекле и друге математичке функције, базиране на овом феномену. Напијер је овај проблем решио у 15 веку, али данашњи студенти, дог изуче све оно у сколопу логаритмовања, треба им пуних шест година да ту област савладају, почевши од првог разреда средње школе када се први пут појам логаритма представља младој деци. Појмови коао што су  Δ иY су неколико пута компликованији за разумевање од логаритмовања.

Зато, узело је Михаилу Доливу Добровољском да реши споменуте везе, о којима ти појма немаш између 5 и 7 година, да уради математичке и експерименталне провере, и да успостави теоретске и математичке дефиниције једног таквог феноменалниог проблема. Узело би му вероватно и више, да пре њега, у време када твој Ниџо из Смиљана није био ни у ембриону, тачније девет година, једном бриљантном уму из 19-ог века да изнађе решење и дефинише неправилно струјно коло. Али шта зна један брљивац, који брља по прашини у Смиљанима шта су редне, шта паралелне везе, шта су комбиноване и по врх свега неправилне везе у струјним колима. Хајде кда си тако паметан напиши ми обрасце према којима је потврђена теорема да збир струја које утичу у једно чвориште, једнак збиру струја које истичу из чворишта. Образложи и опиши напоне који се јављају у таквим везама. Наравно да о овоме ти појма немаш, па се зато ишчуђаваш зашто та област није једноставна да се савлада. Без знања о споменутим чвориштима Ниџо из Смиљана наравно није могао конструисати полифазни систем.

Олга Арсенејевна Олејник, за коју ти не неверујем да си икада чуо, када су се у Москви нучници из целог света сакупили, да са њом прославе  њен 65 рођендан, сви су мислили да је то крај њене каријере, и да ће истовремено та прослава бити испраћај у пензију. Тог дана Олга их је изненадаила са презентацијом од 512 њених најновијих научних радова, које је тога дана објавила, на још даодатних више од неких 1,000 научних радова током предходне каријере. И ето ти никада за њу ниси чуо, а чуо си за Ниџу из Смиљана, који није објавио ни један научни рад током свог целокупног живота. Ако се упиташ, мада такве ћававе не умеју да поставе себи питања, од куда ја знам за Олгу? Ето знам зато што сам из њених уџбеника учио математику.

А шта велиш? „Нису амерички судије идиоти. Нарвано, они нису, али ти јеси кретен. Они су написали солидну пресуду, коју ти и када би знао да прочиташ, не би је разумео. Изволи ево ти овде испод судске одлуке, па се сам увери да један генијални научник какав је би Ђорђио Маркони (једини добитник Нобелове Награде, који није поседовао факултативно образовање) са једним преварантом и гуланфером какв је био Никола из Смиљана, није имао нокаквог додира. Где би и зашто би Маркони тужио тог ниткова, који није имао пара да себи купи гаће, а некамо ли да се са неким суди, јер, не каже наш народ за џабе, да се голом гаће не скидају. Пресуда се не односи на измишљени спор са Теслом. Већ на спор који је Маркони покренуо против валде САД. Тај спор има дубоку позадину и због ограничења простора нисам у могућности да је сада изнесем. Имаш број предметног случаја, па када тако „добро“ познајеш ствари, уђи и ти у базу података, судских пресуда и сам уради претраживања. Да урадио би ти то када би умео. Маркони је тужбом био обухватио Оливера Лодџа и Џона Стона. Суд није прихватио Марконијев захтев да ова двојца иноватора буду осуђени за крађу интелектуалне својине. Напротив. Али је прихватио Марконијев захтев да се оним иноваторима, и научницима, чији су уређаји коришћени од стране америчког министарства одбране, уручи одређена новчана надокнада. Па су тако Херц и Михаило Пупин, а не Ниџо из Смиљана, били пресудом, са осталима постхумно нагрећени.  

Marconi Wireless Tel. Co. v. United States, 320 U.S. 1 (1943)

Syllabus

U.S. Supreme Court

Marconi Wireless Tel. Co. v. United States, 320 U.S. 1 (1943)

Marconi Wireless Tel. Co. v. United States

No. 369

Argued April 9, 12, 1943

Decided June 21, 1943*

320 U.S. 1

Мада такви као ти ни то не заслужују, издвојићу један детаљ, изузетно важан из пресуде, који каже:

 “Marconi's reputation as the man who first achieved successful radio transmission ... is not here in question”, and that the adoption of adjustable transformers in the transmitting and receiving circuits, which was an improvement of the initial invention, was anticipated by patents issued to Oliver Lodge and John Stone.[33][34] Marconi's patent was also rendered irrelevant by the court preferring U.S. patent 645,576, resulting in no compensation from the US Navy.

Значи да суд одаје признање Марконију да је неприкосновени проналазач бежичног преноса радио сигнала, али му оспорава право да он може да оспори другима право, да раде на унапређењу његовог открића. То је и данас устаљена пракса у области иновације и научних открића. С тим, што када су научна открића у питању, она се не могу мењати. Као на пример Архимедов закон потиска и данас је онај исти који је он открио. Компликована је ово тема за једну особу ограниченог интелекта и знања.

Па и за Адолфа Хилтера цео сват зна чак и виши него за Теслу. Али то не значи да су и један и други били особе од вредности и кредибилитета. Видиш на пример у селу Гривској надомак Ариља живео је у исто време када је Никола из Смиљана смишљао трикове како да извара некога за паре, човек који се звао Крста Каљевић https://slobodaitradicija.blogspot.com/2024/08/graevina-cirka-1887-i-cetiri-generacije.html. Поштен и угледан домаћин, са репутацијом кредибилног човека који никога није преварио. Кад је умро, као што се из наведеног приповедања да видети, поред свега свом сину, поред свог капитала је оставио 14 Kg сребра и злата. Његов син за разлику од твог ђеда, ратовао је у армији којом је једно време командовао ђенерал Петар Бојовић, па је од њега команду преузео ђенерал Живојин Мишић. Два, од неколико наших највећих, па и светских стратега у историји ратовања, који су се овенчали славом војводства. Тај Крстин син је био мој ђед. Само толико, иако ја нисам познат.

И како рекох гуланфер из Смиљана је у то време смишљао трикове како да извара људе за новац. Tако је навукао једног бриљантног финансијера какв је био Ј.П. Морган да му измузе паре за обичне фантазије. Познати су ми такви иноватори и данас. Као на пример у овом случају https://dreamer3000.wordpress.com/vengeance-engine-a-vaned-engine/ где су двојица „иноватора“ попут Николе из Смиљана, од једног мог пријатеља, док се није освестио, посисали $6 милиона у ништа. Постоји патент за овај изум, па ако те интересује да га купиш, могу да те препоручим коме да се обратиш. И шта је Никола из Смиљана постигао преваром којом је за мало увео Моргана у бакропство? Морган је успео да превазиђе кризу својим интелектом, и основао је једну од највећих финансијских институција у свету, која и данас успешно функционише. Нити Крста Каљевић, а нити Ј.П. Морган нису толико познати у свету. Али су умрли као часни, угледни, и богати људи. А Никола из Смиљана? Умро је у јаду и беди. Чему и такав живот, који неко проживи а да ништа не постигне и постане? Знам постао је познат.

Comments

Popular posts from this blog

Građevina cirka 1887, i četiri generacije kasnije

Вече Антологије Српске Народне Епске Поезије и Прикупљање Прилога за Помоћ Часопису Плимље