Oд Имигранта до Иноватора

 

Зашто је Михаило Пупин Готовио Дрва код Фармера?

Кроз одговор пријатељу на његову опаску, да док је био студент није плаћао храну у студентским мензама у Београду, следи одговор на постављено питање из наслова.

То није био школски систем шлосеров који је у Кумровцу понављао први разред основне школе, а онда као осамнаесто-годишњак провалио продавницу у једном загорском селу, за шта су га Хабсуршке власти осудиле биле на три године робије. Како рекох шлосер је чак понављао први разред основне школе, па зато, да разгрнермо мало, и да дубоље сагледамо какво је школство било у време владавине понављача и пропалих студената. С напоменом да су сви комунисти, како тако, били писмени, нарочито партијска врхушка, а неки су имали и факултативна образовања, као на пример твој Чачанин Милош Минић. Где су се то пак они одшколовали? Сигурно нису у брозославији.

По изласку са робије, комунистички маршал, који је по занимању био шлосер, а по чину каплар, је морао да иде на служење војног рока. Убрзо када је ступио у јединицу избио је Први Светски Рат. Као лопов, са криминалном карактеристиком, завршио је у вражијој дивизији, која је направила, до тада у историји ратовања, не запамћен масакр цивилног становништва у Мачви. Одатле, када се наша војска повукла преко Албаније, пребачен је у Галилицију, где га је заробила војска церавине Русије.

Још док је био на издржавању казне, за описани лоповлук, у Лепоглави, радио је као приучени шлосер. Па је из тог разлога, када му је указана адекватна лекарска нега (шлосер је пре него што је бвио заробљен, био подлегао ранама) послат у Омск у Сибиру и придодат једном власнику млина, да тамо ради. Тада као робијаш са лоповским педигреом, вешт малипулант, јер, шта друго могу робијаши на робији да изуче, него покварењаштво и криминалне радње, успео је да заведе Пелагију, кћерку власника млина. Тако је и настала она прича да је шлосер радио у наводно неком млину у Славонији. Таквог млина у Славонији шлосер није никада очима видео. Тако је се тринаесто-годишња млинарева кћерка удала за далеко стријег човека, шлосер је имао 24 године, када је завео малолетницу, а завођење малолетница је кривично дело. Скојевка Пелагија је већ била куснула мало комунизма. Тај део из шлосеровог живота најбоље је описао Фински комуниста Арво Тоуминенен у књизи Звона са Кремља. Који је као члан извршног одбора коминтерне одлично га познавао. Са њом је шлосер имао сина Жарка.

Какав отац такав син. И Жарко је био лопов и робијаш. Као совјетски официр, приликом окупације Београда од стране комуниста упадао је људима у станове и куће, отимао храну а нарочито алкохона пића ако би на њих наишао.

Када је коминтерна преко својих канала, шлосера убацила у краљевину, Срба, Хрвата и Словенаца, шлосер је са собом довео Пелагију и Жарка у Загреб. На повратку за Загреб из Москве га је испратио Георги Димитров. Детаље око испраћаја из Москве загорског Србомрзца, од  стране овог бугарског Србомрсца, најбоље је у његовој последњој књизи Власт, описао шлосеров саборац Милован Ђилас. Пелагија, пошто шлосер није имао посла а поред свега, посед у Загорју је био мали да прехрани трочлану фамилију, је се у једном раздобљу вратила у Москву. Како није могла да издржава сина јел, у комунизму где се отелило било златно теле, (надам се да си прочитао књигу о златном телету), нису цветале руже, па је била пинуђена да га придода у неко дечије прихватилиште, њој се од тада губи сваки траг. Највероватније је завршила у Гулагу, а ту игру да тамо скапа, сигуран сам да јој је наместио сам Шлосер, пошто се у Загребу брзо спанђао са једном Немицом, којој сам име заборавио, чијег су оца ликвидирали нацисти на чијем је челу био Адолф Хитлер, шлосеров по рангу колега. Обојица су били криминалци и аустријски каплари. Не знам много детаља, само и њу је ликвидирао НКВД у нмаештеном процесу, оптуживши је за наводну сарадњу са абвером. Онада се шлосер жени са Хертом Хас, младом Немицом, кћерком једног немачког адвоката из Марибора, са којом је добио другог сина, који се наводно звао Мишо. Бар сам, да се тај зво Мишо, такве приче слушао од неких, када сам радио у НБЈ, који су се хвалили да су га познавали. Шлосер је био велики бездушник а и добар „стручњак“ за производњу сиротиње, искористио би женско чељаде за своје задовољство, док не затрудни, а онда би напустио не само жену, већ и о деци није водио никаквог рачуна.

Убрзо ће шлосер упознати ону Пожаревљанку Даворјанку, која ће му поред Нинчићке бити дугогодишња проститутка све до њене смрти. Са њом се никада није венчао, иначе она је, пре него што се повезала са шлосером, била мистреса Јована Капичића који је био обавештјац НКВД_а. Када је умрла 1946,  шлосер је захтевао да је сахране на имању куће коју је опљачкао од изразито пословно успешне породице Савић у Ужичкој улици број 25, где и данас лежи поред шлосера у кући погани горе испод Дедиња. А на њу су ови Вочићеви комунисти млађи, поставили шлосерову дугогодишњу проститутку Јованку Будисављевић (ова је 32 године била млађа од њега, и заједно их покрили земљом а не стеном као њега.

Ова Будисављевићка је имала два брата и оца. Свој тројици се губи траг у периоду Другог Светског рата. Да су их погубили Усташе, то се не би скривало од јавности. Да су их погубили припадници ЈВО о томе би се трубило на сва уста. Па зато, и заиста, ко им је дошао главе? Будисављевићи су били угледна породица. Значи ли то онда да их је ова бездушна јаловица (Јованка није могла да рађа децу) она сама побила, да би могла да се проституише са једном белосветском протувом? С обзиром да је она Анка партизанка, што је носила капу са три рога, певајући песму да је она партизанка, која носи управо капу са три рога, и бори се против Бога, играла коло на гробу брата свога, ни у случају Будисвљевићке ме ништа не би изненадило.

Школство у Србији је далеко старије од комунистичких пробисвета, који су га уништили, и од рана које су му робијаши: "Било је то ако ме сећање не вара у пролеће 1946, када смо се у Београду састали ми сви до једног бивши робијаши." Ово је Ђиласова уводна реченица у његову последњу књигу Власт, коју сам већ споменуо. Тако да од рана које су му задали робијаши, које је у свом последњем делу Ђилас изванредно описао, се тешко данас опоравља. Робијаши, а нарочито онај њихов врховни робијаш, понављач провг разреда основне школе, нису градили никакво школство. То је наслеђе из прошлости, а не оно што ти покушаваш да ми подметнеш.

"Када у средњој школи није могао да положи неке предмете, његови отац и мајка потплатише професоре те му поклонише прелазне оцене. Када на ветеринарском факултету није могао да положи испите, опет родитељи потплатише професоре, и он доби диплому. Али када дођосмо у Канаду... није ми тешко што није могао положити професионални испит, него што се задовољи са примањима са велфера, те када му понудих да ради код мене у апотеци, он и то одби. Узех децу под руку и напустих га."

Овим речима једна Дивнина колегиница нам описа свог бившег супруга. И ти то називаш солидно школство које су комуњаре градили? У таквом школству је изграђен Сорошев Вочић и његови Вочићевци, који поклањају монументалне грађевине зету бафуна из Мочваре крај реке Потомак, да на том месту гради један обичан пилићарник. Краљевско министарство образовања није толерисало купопродају диплома. Па смо зато у краљевини, имали господу за министре и изванредне представнике по свету. Као Чачанин требало би да си чуо за фамилију Аџемовић. Из те фамилије је потекао амбасадор краљевине Југославије у Каиру. Када нас је посетио давних осамдесетих година у Торонту, код нас се беше затекла моја покојна мајка. О господству и образовању његовом причала је све до смрти. А о том годподству Дивна и данас говори.

Иначе када Дивнина колегиница, се исповеди нама, ја је само упитах: "Како си све знала за те манипулације око стицања акредитива за високо-школско образовање свог бившег супруга, могу ли да те упитам - да ли си ти тог човека икада волела?“ Наравно да на то питање није имала одговор.

Кажеш да је наводно шлосер био лукав и препреден човек. Не знам, никада га нисам упознао. Човек који га је добро познавао био је књижевник Добрица Ћосић. Када је осамдесетих прошлог века био гост СНА у Торонту, са њим ме је упознао покојни Никола Пашић, унук старога Пашића. Добрица шлосера није на такав начин описао. По ономе што он исприча, стекао сам утисак, да је то био један опако свиреп човек, опаснан манипулант и преварант. Па чак и да је био то што ти кажеш, ја не знам када си ти њега упознао, то нису одлике талентованих државника онаквих, како за старог Николу Пашића у свом чувеном, у сенату британског парламента, говору, Биће Ово Један Страшан Рат, септембра 1914, године, рече Лојд Џорџ: "Господин Никола Пашић, моји лордови је највећи државник Европе овога времена." Ја бих увек радије да станем уз велике државнике, него уз овога шлосера, кога појединци као ти дижу у звезде.

Зашто, па зато што је други велики острвски говорник Винстон Чурчхил, када је се први пут састао у Напуљу августа 1944, са њим, му рекао: "Ти не смеш да користиш оружје које ти ми шаљемо да се бориш против Немаца, да са њим убијаш Србе."

Не знам, али можда теби није познато да је пре сусрета са Чурчхилом шлосер посетио онога папу крво-Пија, мислим, беше ли то шеснаести по редном броју, са којим је уговорио како да се пацовским каналима усташки поглавници пребаце у Аргентину. Ако ниси знао како су се Павелић, Артуковић, Будак и други домогли Шпаније и Аргентине, ово ти је прави одговор. Ово, што наводим овде, је записао у његовој књизи Пут до Победе, професор Мартин Гилберт, па од туда су ми те ствари познате.

И не заборави, лопови и робијаши нису градили, него су разграђували образовни систем, како би заглупели масе. У томе су на жалост имали доброг успеха. Са моје стране ако лопови и робијаши имају неког утицаја на моје образовање, онда радије бих да сам свој живот провео у селу, уживајући у лепотама сеоске идиле и природне романтике.

Нема лепшег доживљаја, него када у пролеће заблиста сунце изнад жубора воде, и свој сјај обасјалих таласа који се преливају преко стена и слапова, планинских река, умива у њима. Када у јесењој ноћи, на блиставој месечини испод стопала шушти увело лишће, када по њему газе двоје младих, који једно другом причају о љубави, и откривају своје велике маштовите тајне, или у зиму када равнице ухвати дремеж поред залеђених река. Те успомене, бар мени нису никада ишчезле из мисли, нису избледеле из сећања. То је она највећа научна тајна коју још нико, не само да није разоткрио у потпуности, него је нико није решио, а не верујем да ће је икада било ко решити. 

Иначе то што ми стављаш на знање да си био поштеђен плаћања исхране у време студија, за мене не представља никакву вредност. Михаило Пупин, бележи како је из љубави према светом Сави, тежио сам да се образује. Да плати  школарину на Колумбији радио је у ложионци, где је зарадио потребна средства. Преко лета је тестерисао дрва код фармера, да би зарадио новац за сваку студентску годину. Верујем да из тих разлога је управо постао наш највећи ум после Светог Саве, и да се баш због тога данас у САД за највећа достигнућа у инжињерингу додељује Пупинова награда. Тако је и монах Сава на Светој гори, са братством секао дрва за огрев, узгајао винову лозу, и друго воће и поврће, а у слободно време је изучавао науке. Треба ли да чуди, што ћемо идуће године прославити његов осам хиљада и петдстототи рођендан. 

Што се комунистичког маршала, који је по занимању био шлосер а по чину каплар, тиче, како време одмиче надам се да ће српски, као они фрранцуски, када су у Паризу затрпавали Макдоналде, сељаци, у цистернама дотерати једног дана стајско ђубре, и тако балегама размућеним у води, напунити овим "миришљавим" материјалом, кућу погани испод Дедиња. Са тим би можда требало пожурити. Велика је срамота, да је потомке Црнога Ђорђија са престола улклонила једна белосветска протува, понављач из основне школе, који чак ни писане говоре није знао правилно да прочита.

_________________ 

П.С. Присети се, када смо уназад соро две године, водили расправу око пројекта Рио Тинто у Недељицама. Ти си тврдио да Србија није правна држава. Док сам ја покушавао да заузмем став да модерни београдски пашалук јесте нека врста правне државе, пошто и тај сатрап који су створили комунисти и крстила га као некаква република има устав и друге правне институције. Јер, разлика између нефер регулативних норми, и уређеног правног систеама је у томе што уређени правни системи се базирају на стриктно дефинисаним правилима којима су сви дужни да се покоравају. Али хајде да прихватим и твоју тврдњу, па да ти поставим једно деликатно питање:

Очигледмно је да Вочићеви комунисти, у осталом према мом сагледавању копилад комунистичког маршала, који је по занимању био шлосер а по чину каплар, да они нису у стању да се придржавају ни оних норми које сами доносе, ако те  норме су у супротности са њиховим интересима. Ко је њих научио да се тако понашају? Сећам се да је шлосер говорио следеће: "Судије не смеју да се држе закона као пијан плота." То тако важи за онога који је сексуално злоупотребљавао малолетнице, обијао продавнице и бавио се другим криминалним активностима. За робијаше ово што је шлосер говорио је њихово законодавство. Али имају и постоје неки други на планети.