Posts

Цена којом се плаћа Савезништво са Британском Аристократијом

Добио сам овај снимак од једног младог познаника из Галиције коме сам саветовао да још на почетку рата, док је то било могуће, побегне у Мађарску и склони се код заједничког Пријатеља. Није ме послушао, а рат га је коштао да остане вечити инвалид. Мобилисан је, послат на фронт и тамо је изгубио ногу. У мом предходном чланку дотакао сам се пуча који је извела група британских шпијуна у Београду на челу са генералом Душаном Симовићем, ондашњим командантом ратног ваздухопловсва краљевине Југославије. Може се рећи да су вероватно намере пучиста и биле добре, али резултат!? Резултат је би сличан овоме који посматрамо на снимку који сам приложио уз овај текст. У оба случаја виде се отисци прстију британске аристократије, која је, поготову у модерно време, велики канцер света. Можда наши предци, да су потисли ентузијазам и емоције, па избегли оно што је пред њих једним перфидним речником врхунског стила посатвио Винстон Чурчхил, наш народ не би у том рату страдао како је страдао. Пуч је се мо...
Image
 

Лајлина Песма

Лајла   Јутрос прошетах стазом, Тамо оном истом Поред које је Лајла цвеће Плаве и беле боје брала.   Наишао је један дека Од можда својих седамдесет лета, Па када Лајла једну стебљику није узбрала Он стабљику преломи и цео букет Лајли удели.   Мајка је чекала Лајлу на прагу, Бринула за њену поломљену руку Али се обрадовала Када јој је Лајла из друге руке Букет цвећа дала.   „Мама ово ми цвеће поред стазе Неки непознати деда узбра, И удели га мени, а ја га ево поклањам теби.“   Јутрос је већ увело цвеће Што га је Лајла брала, Опет ће она стазом да шеће, И биће тужна што јој онај дека Ако наиђе, неће моћи  да узбере цвеће.   Али доћи ће пролеће И опет процевтаће цвеће Жуто, црвено, плаво и бело, А дека стари ако и он презими, Доћи ће да прошета и Лалји цвеће Поново ће да узбере удели.   Како је настала Лајла Јутро је свеже, јесење, лишће опада са грана, кроз дрвеће тих ветар своју песму испреда. Јадан за другим листићи одозго падају и покривају...

Građevina cirka 1887, i četiri generacije kasnije

Image
  O prađedu se govorilo mnogo a i svašta. Oni koji su ga meni predstavili bili su iskreni. Mlad je se oženio, od oca je samo v eliki posed nasledio. O njegovom ocu Milanu se malo govorilo i još manje znalo, sem da je on zbog prevare koju je imao od strane svog bliskog rođaka, Raka Keljevića, promenio porodično prezime.  Raka je bio bogat užički trgovac, čiji sin Ljubomir je kasnije bio dugo vremena predsednik ministarskog saveta Srbije. Taj položaj je preuzeo mislim od Stevce  Mihailovica posle njegovog povlačenja sa istog . U vreme majskog prevrata bio je ninistar inostranih dela, i zahvaqujuči njegovoj veštoj diplomatiji uspeo je da brzo utiša prorotivnike atentata na kralja Aleksandra Obrenovića. Posle prevare Milan je promenio porodično prezime od Kaljevića na Bojiće. Kažu da je se jedva spasao bankropstva, jer je morao da zbog toga što je nepismen bio, pa je na priznanicu koju mu je podmetnuo Raka u vezi pozajmice stavio otisak prsta umesto da je potpise, na kojoj ...

Слика која је проговорила

Image
Као да још увек осећам шум ветра са Клокоча. Као да се крећем , не са колима било које врсте, не да јашем коња, већ пешке горе уз Моравицу или Велики Рзав. На једној страни наићи ћу на манастирску клисуру где ће ме као из неког дубоког сна пробудити звук манастирског звона. Само за кратко био сам стешњен између Крша и Гардине, а онда као да се стене извалише из тих масива, и као да их нешто, као нека речна бујица однесе у неповрат. Не видим их више, све се у недоглед размимоишло, нема планина, светлост сунца се иза облака рефлектује са површине Моравице, која је као у неком бисерном сјају опчињена, па од удраца клатна о зидове звона у једном необичном ритму поскакује. Као да је и она уз ове звуке који је буде вековима, научила њену, и само њој разумљиву игру. Сунце већ умива своје лице у бисерном сјају Мораввице. Ту ћу да станем да само мало предхнем,  а онда ћу да скренем са асвалта, горе оним прашњавим путем, према манастиру који ћу овог пута да заобиђем како бих стигао до изво...

Када Аустријски капларица постане маршал, и када Шешељев кум седне у министарску фотељу, онда и Хитлерова гестикулација је дозвољена

Image

Циљ је бор, литијум је обмана

Image
Кола на погон са електричном енергијом? Стварност или фантазија? Још као дете сам био заљубљен у идеју да кола, која би, уместо бучних мотора, који из себе издувавају смрдљиве гасове, могла да се крећу уз помоћ електро мотора. Тада нисам ни помишљао да је светиљка, која је моју спаваћу собу красила кристалном светлошћу, од стакла са усијаним влакнима и заменила до недавно ламопу петролејку, ма колико она била од ње практичнија и ма колико њена светлост у ноћи била јача него она од петролејке, да због енергије која је ту светљку напајала, да и није она баш тако практична како изгледа. У лампу петролејку налијете керозин, подесите фитиљ, креснете шибицу, принесете је фитиљу и ето светлости. За сијалицу која виси окачена на жице изоловане пластиком треба много више. Прво су од трафо-станице постављени високи стубови, па су се на њих пели електричали и постављали „чашице“ па су онда положене жице просуте по земљи у близини тих стубова. Онда су електричари морали да их повежу на чашице, па ...