GRADINA

С ећам се још увек, тог раног јутра, када сам маја 1974, године пристигао у Травничку касарну. Сунце тек беше изгрејало. Од капије до касарне, можда ту неких петсто метара протезала се кривудава стаза, прекривена шљунком. По обичају за цео Травник у то доба, па тако и за касарну, травнати предео дворишта ок руженог жицом, са оно цветњака који је на очиглед био пажљиво одржаван, умивала је роса, која ће убрзо испарити.  Са десне стране се беше тада налазио један вртић, ограђен лепом изразито ниском оградом, која је била офарбана наранџастом бојом. Унутар приметих једно већ одрасло лане, како у том врту пасе траву. Предходна га је генерација била негде пронашла. Потрудили су се да му подигну лепо пребивалиште, и да га нахране и подигну. Како је вртић био саграђен између касарне и лабораторијског комплекса, водници, разводници и десетари, су нас у групама одводили у те лабораторије јутром или у време поподнева, у зависности када је која група имала предавања или вежбе. Када би см...

Ова манифестација је започета и одржана на један  сасвим спонтан начин у Суботу увече, 14-ог јуна, 2025, године. Заправо, мој добар пријатељ Владо Бабић који ми је се пожалио да има финансијских потешкоћа око одржавања , из наслова споменутог часописа. Разумео сам његов апел, али због неких других својих обавеза нисам био у могућности да му од својих средстава одвојим већу суму и пошаљем. Обратио сам се мом другом пријатељу, и познанику,  новинару, Драгану Мишковићу, некадашњем сараднику сарајевског Вечерњег Листа. Драган је одмах разумео шта то све значи, па ме је замолио да му пошаљем апел који сам добио од Владе. Убрзо је од  Драгана дошла идеја да се он обрати неким нашим финансијерима, за помоћ. Али да не очекује брз и позитиван одзив, већ би најбоље било образовати прикупљање добровољног прилога омасовљеним путем. На шта сам ја дошао на идеју да би најпаметније било да се одржи Вече Антологије Српске Епске Поезије. Све то предложио сам са дозом једног мог скептици...

Uskoro će miris behara prestati. Pčele će se preseliti sa drveća u cvetne bašte, na travnate livade i pašnjake. A krajem maja počinje njihov uobičajeni proces razmnožavanja, koji se zove rojenje.   Postojeća matica će položiti nekoliko jaja u naročito pripremljene ćelije saća, za rađenje novih matica. Posle kada nova matica zaživi onda i ona započinje sa rađanjem svojih radilica. Kada košnica postane "tesna", stara matica sakuplja i brine o njenom porodu, pa ga vodi sa sobom, a one pčele, koje je nova matica zajedno sa njom proizvela, ostaju u košnici. To je jedan izuzetno zanimljiv proces. Kao i sve ostalo vezano za ovu porodicu. Pčele okupljene oko stare matice smanjuju joj dodavanje hrane kako bi ona olakšala, da bi mogla da leti. Ako u košnici ima više od dve matice, onda pčele procenjuju koje su od ovih novonastalih matica lošije, pa im ne donose hranu, i na taj način ih prinude da napuste košnicu. Još niko nije ustanovio šta se dešava sa maticama koje napuste košnicu? P...

Добио сам овај снимак од једног младог познаника из Галиције коме сам саветовао да још на почетку рата, док је то било могуће, побегне у Мађарску и склони се код заједничког Пријатеља. Није ме послушао, а рат га је коштао да остане вечити инвалид. Мобилисан је, послат на фронт и тамо је изгубио ногу. У мом предходном чланку дотакао сам се пуча који је извела група британских шпијуна у Београду на челу са генералом Душаном Симовићем, ондашњим командантом ратног ваздухопловсва краљевине Југославије. Може се рећи да су вероватно намере пучиста и биле добре, али резултат!? Резултат је би сличан овоме који посматрамо на снимку који сам приложио уз овај текст. У оба случаја виде се отисци прстију британске аристократије, која је, поготову у модерно време, велики канцер света. Можда наши предци, да су потисли ентузијазам и емоције, па избегли оно што је пред њих једним перфидним речником врхунског стила посатвио Винстон Чурчхил, наш народ не би у том рату страдао како је страдао. Пуч је се мо...

Лајла   Јутрос прошетах стазом, Тамо оном истом Поред које је Лајла цвеће Плаве и беле боје брала.   Наишао је један дека Од можда својих седамдесет лета, Па када Лајла једну стебљику није узбрала Он стабљику преломи и цео букет Лајли удели.   Мајка је чекала Лајлу на прагу, Бринула за њену поломљену руку Али се обрадовала Када јој је Лајла из друге руке Букет цвећа дала.   „Мама ово ми цвеће поред стазе Неки непознати деда узбра, И удели га мени, а ја га ево поклањам теби.“   Јутрос је већ увело цвеће Што га је Лајла брала, Опет ће она стазом да шеће, И биће тужна што јој онај дека Ако наиђе, неће моћи  да узбере цвеће.   Али доћи ће пролеће И опет процевтаће цвеће Жуто, црвено, плаво и бело, А дека стари ако и он презими, Доћи ће да прошета и Лалји цвеће Поново ће да узбере и удели.   Како је настала Лајла Јутро је свеже, јесење, лишће опада са грана, кроз дрвеће тих ветар своју песму испреда. Јадан за другим листићи одозго падају и покривају зе...

  O prađedu se govorilo mnogo a i svašta. Oni koji su ga meni predstavili bili su iskreni. Mlad je se oženio, od oca je samo v eliki posed nasledio. O njegovom ocu Milanu se malo govorilo, i još manje znalo, sem da je on zbog prevare koju je imao od strane svog bliskog rođaka, Raka Keljevića, promenio porodično prezime. Raka je bio bogat užički trgovac, čiji sin Ljubomir je kasnije bio dugo vremena predsednik ministarskog saveta Srbije. Taj položaj je preuzeo mislim od Stevce  Mihailovica, posle njegovog povlačenja sa istog . U vreme majskog prevrata bio je ninistar inostranih dela, i zahvaljujući njegovom veštom vođenju diplomatije uspeo je da u inostranstvu, brzo stiša prorotivnike atentata na kralja Aleksandra Obrenovića. Posle prevare Milan je promenio porodično prezime od Kaljevića na Bojiće. Kažu da je se jedva spasao bankropstva, jer je morao, da zbog toga što je nepismen bio, pa je na menicu, koju mu je podmetnuo Raka u vezi pozajmice stavio otisak prsta umesto da je...