GRADINA

Драгицу сам упознао , тако негде уназад неких двадест и више година. Млада педантна и радна особа. Добаро познаје посао који ради. Наше познанство насатало је због мог сукоба са једним клијентом из САД. Његов технолог је захтевао од мене да заједно са њим учесдтвујем у једном експерименту, који је био непроверен, и који је у склопу целокупног истраживања захтевао да се  поред осталог користе и неке токсичне субстанце. На моје инсистирање да је то опасно редити, зато што се лако може догодити грешка која би могла да изазове тровање народа, он није обраћао пажњу, био је упоран. У све се то, додатно, умеша и власник винарије, који је инсистирао да ја одустанем од својих противљења. Просто зато што, он зна да то раде и неки његови конкуренти. Позвао сам локалнну државну институцију која је задужена  за подручну контролу алкохолних пића. Дочекала ме је Драгица, која води порекло из Херцеговине, и одлично говори српски. Наш тада први састанак није трајо дуго. Пажљиво ме је сасл...

Тачно је да је Сава Косановић био Теслин рођак и тачно је да је Косановић био комуниста. Под његовим утицајем Тесла је се изјаснио за Брозов покрет, и декларисао се, не као Србин, већ као Југословен. Није тачно да је Врховни суд, што се изума радио примо-предајника тиче одузео право Марконију на његов изум, па наградио Теслу. Н апротив , у пресуди стоји да је Маркони неприкосновен проналазач радио примо - предајнка. ( Marconi Wireless Telegraph Co. of America v. U.S., 320 U.S. 1 (1943) , Chief Justice Stone stated ““Marconi’s reputation as the man who first achieved successful radio transmission rests on his original patent… which is not here in question. That reputation, however well-deserved, does not entitle him to a patent for every later improvement which he claims in the radio field.” )  Чиста је измишљотина и лаж да је Тесла тужио Марконија. Тесла чак, то се јасно из пресуде види, није био ни страна у судском процесу. Њега се суд дотиче по другом питању, по питању метода ...

U ovoj grupi sa fotografije ima preko trideset sorti koje isključivo rastu na stablima od drveća koja su uginula i koja su u fazi raspada. Ima i drugih vrsta i podvrsta ovih gljiva ali one za suštinu sadržaja i temu za koju je suština vezana, su nebitne. Polipora koja raste na stablima drveća, se podhranjuje substancama od biljke koja ju   je kultivisala. Ako su plodovi biljke otrovni, ili ako kora od nje sadrži moguće otrovne substance, fosfor, azotne substance, kao što su cijanid, acroloin, i njiima slične, polipora sa ovih sorti može biti otrovna. Druga vrsta polipora su one koje rastu recimo na stablima jabuka, hrasta, šljiljiva, trešanja i tako redom, one   su u ranoj fazi mekane, a kada prođu kroz proces starenja one dobiju   drvenaste osobine. One koje rastu na stablima javora, bukve, onda zove (sambucus), i još nekih drugih sorti, nisu otrovne i prisutne su u jelovnicima pojedinih naroda. Ona polipora koja raste na stablima biljaka koje pokazuju lekovita svojstva,...

Када су у питању судство и законодавство, и однос родитеља према деци, поново да те подсетим да су те две фуксе из тог социјалног центра, које се не повињавају одлуци суда, два обична криминалца ма каква да је одлука, и о ма каквом суду да се ради од кога је та одлука донесена, одлука је извршна и њој су стране укључене у спору дужне да се повинују! Зато, ко су оне да узимају закон у своје руке? Ако се не слажу са одлуком суда постоји жалбено веће, па нека се жале.  За мене је неприхватрљиво, када ти, или било ко други, ми каже да се налазим у држави која је правно уређена, а Србија је огрезла у безакоњу. То је само делимично тачно. Провери, можда нисам у праву, судске одлуке и тамо као и овде су извршне. Неповињавање судским одлукама се у праву зове омаловажавање суда (Contempt of the Court). То повлачи кривичну одговорност. Зато, како се особе из центра за социјални рад о Новом Сдау не повињавају одлуци суда, оне су аутоматски пчиниле кривично дело. Судија, чија је одлука понижен...

Мој покојни ђед , пре него што је био мобилисан, те 1914, почели су он , и отац му, да граде у селу позамашну кућу. Према његовом казивању, преносим по сећању како је се све то тада одигравало. Каменоресци су онде изнад качаре заклоњени од сунца у сенци једног масивног дуда и једне липе клесали камење (добар део по 1.2 метра дужине, а по неки је био висок и до 0.6 метара моја примедба, сиви мермер из мајдана недалеко испод саме заравни наше куће) . То камење је надживело два светска рата, па је  уграђено у нову ку ћу крајем шесдесетих прошлог века . На врху оног показујући на врх изнад засеока Пантовићи, брда појави се добошар и позва на мобилизацију. Сви су млађи почели   да купе алат и како би одмах кренули кућама, да се припреме за сутрашњи одлазак на ѕборна места . Најстарији међу њима командова: „ Стој! “ И сви као избезумљени прстадоше са скупљањем алат а . Он се окрете према мени , па ми рече: 'Дај позовиде Крсту, (ћедов отац) да нам донесе да попијемо задњу,...